Ništavost otkaza zbog tehnološkog viška i obaveza vraćanja na rad

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

Revizija je dozvoljena po odredbi člana 441. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 01.02.2015.godine kojim je raspoređena na poslove „referent ...“ sa opisom poslova navedenim u članu 1. ugovora o radu. Članom 2. ugovora predviđeno je da je mesto rada zaposlene u Nišu. Pobijanim rešenjem o otkazu ugovora o radu br. ../18 od 17.10.2018. godine, tužilji je prestao radni odnos kod tuženog 30.11.2018. godine, usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih potreba poslodavca, do kojih je došlo usled ukidanja radnog mesta referenta ... u Sektoru ..., Službi ... , sa mestom rada u Nišu. Tužilji je isplaćena otpremnina u iznosu od 133.811,80 dinara. Odlukom tuženog broj .. od 29.06.2011. godine, utvrđeno je da je u službi ... postoji devet referenata ... i to dva radna mesta u Novom Sadu, jedno u Kragujevcu, jedno u Nišu i pet radnih mesta u Beogradu. Navedena Odluka od 29.06.2011. godine, izmenjena je Odlukom tuženog broj .. od 16.10.2018. godine tako što je ukinuto radno mesto referent ... u sektoru ... služba ... sa mestom rada u Nišu i smanjen broj izvršilaca na radnom mestu referent ... za 1, te se tako broj izvršilaca na tom radnom mestu smanjen sa 9 na 8 izvršilaca. Stavom 3. navedene Odluke propisano je da je ista konačna i da stupa na snagu danom donošenja Odluke koju je potpisao direktor. Poslove koje je tužilja obavljala na teritoriji jugoistočne Srbije nakon prestanka njenog radnog odnosa obavljaju drugi zaposleni. Tužilja je 30.11.2018. godine imala troškove prevoza do Beograda i nazad jer je po nalogu poslodavca tog dana putovala za Beograd radi primopredaje, a već je ranije razdužila službeno vozilo koje je koristila. Cena prevozne karte u javnom saobraćaju na relaciji Niš-Beograd-Niš utvrđena je na osnovu priložene kopije prevozne karte. Kod tuženog postoji kolektivni ugovor zaveden pod brojem 167/1 od 10.04.2018. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje, poništio kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu i obavezao tuženog da tužilju vrati na rad, kao i da tužilji naknadi štetu zbog kupovine povratne autobuske karte, nalazeći da su u osporenom rešenju paušalno navedeni razlozi za otkaz, samo konstatacijom da je „usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih potreba poslodavca, do kojih je došlo usled ukidanja radnog mesta“, bez navođenja konkretnih činjenica i dokaza koji ukazuju na to da je zaista došlo do određenih tehnoloških promena kod poslodavca ili da je došlo do smanjenja obima posla. Imajući u vidu da poslovi radnog mesta koje je obavljala tužilja nisu prestali da postoje, već da se i dalje obavljaju od strane drugih zaposlenih, ocenjeno je da nisu postojali opravdani razlozi da se tužilji otkaže ugovor o radu primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Drugostepeni sud je prihvatio zaključak prvostepenog suda uz dodatnu argumentaciju da Odluka od 16.10.2018. godine kojom je izmenjena organizacija rada kod tuženog nije objavljena, te da u smislu člana 196. Ustava RS nije stupila na pravnu snagu, pa nije mogla poslužiti kao pravni osnov za izmenu radno-pravnog statusa tužilje, odnosno za njeno oglašavanje tehnološkim viškom.

Po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito.

Prema odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl. Glasnik RS“ br. 24/05 …113/17) zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Odredbom člana 66. stav 4. pod tačkom 1. Kolektivnog ugovora tuženog propisano je da može da poslodavac otkaže ugovor o radu zaposlenom ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Prema članu 24. stav 2. Zakona o radu, Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuju se organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim sistematizovanim poslovima. Broj i struktura zaposlenih koji su potrebni poslodavcu za uspešno poslovanje, odnosno broj i struktura zaposlenih za čijim radom je prestala potreba su u domenu ekonomske politike poslodavca koji u cilju racionalizacije, uštede i drugih opravdanih razloga sam kreira i organizuje proces rada i određuje način na koji će se obavljati poslovi u okviru određenih radnih mesta, što sve treba da bude sadržano u novom aktu ili izmenama ili dopunama akta o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova. Sledom iznetog, odluka poslodavca od značaja na radnopravni status zaposlenih i Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kao i njegove izmene i dopune kao opšti akt koji deluje prema svim zaposlenima kod poslodavca, prethodno mora biti objavljen na oglasnoj tabli poslodavca, jer objavljivanje predstavlja materijalnu pretpostavku za njegovo stupanje na pravnu snagu i dejstvo prema zaposlenima kako bi bili upoznati sa njegovom sadržinom.

Dakle, ovaj otkazni razlog odnosi se isključivo na potrebe poslodavca iz zakonom predviđenih opravdanih razloga, zbog kojih ukoliko je prestala potraba za obavljanjem određenog posla, poslodavac novim aktom ili izmenama postojećeg akta o sistematizaciji ukida poslove određenog radnog mesta koje je zaposleni obavljao. Ukoliko se određeni poslovi obavljaju od strane više izvršilaca u skladu sa postojećom sistematizacijom, smanjenje njihovog broja novom sistematizacijom i utvrđenje viška zaposlenih, odnosno određivanje zaposlenog kome radni odnos prestaje, mora da bude izvršeno na osnovu određenih kriterijuma koji isključuju svaku proizvoljnost. Takođe, kada poslovi za kojima i dalje postoji potreba iako je radno mesto ukinuto, ti poslovi treba da budu sadržani u novom aktu o sistematizaciji iskazani u opisu poslova nekog drugog radnog mesta. S tim u vezi imajući u vidu prirodu ovog otkaznog razloga, prema članu 185. stav 1. Zakona o radu okolnosti pod kojima je zaposlenom prestao radni odnos treba da budu sadržane u rešenju o otkazu ugovora o radu, jer se njegova zakonitost ceni u skladu sa iznetim činjeničnim osnovom, a na poslodavcu je teret dokazivanja tih činjenica.

U konkretnom slučaju tužilji je primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl. Glasnik RS“ br. 24/05 …113/17) i člana 66. stav 4. tačka 1. Kolektivnog ugovora o radu kod poslodavca, rešenjem tuženog od 17.10.2018. godine otkazan ugovor o radu usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih potreba poslodavca, do kojih je došlo usled ukidanja radnog mesta, a prema Odluci poslodavca od 16.10.2018. godine. Neosnovani su navodi revizije da je sama činjenica da je ukinuto radno mesto referenta ... u Sektoru ..., Službi ..., sa mestom rada u Nišu, predstavlja dovoljan razlog da tuženi donese rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji. Naime, u smislu člana 185. stav 1. Zakona o radu, pravilan je i zaključak nižestepenih sudova da je osporeno rešenje nezakonito, jer ne sadrži obrazloženje, odnosno razloge sa kojih se tužilji otkazuje ugovor o radu. Naime, sud ne može ceniti opravdanost i celishodnost organizacionih, tehnoloških i ekonomskih mera poslodavca, niti odluke poslodavca o potrebnom broju radnih mesta i broju zaposlenih na nekom radnom mestu. Međutim, rešenje o prestanku radnog odnosa iz ovog razloga, da bi bilo zakonito, ne može da sadrži samo pozivanje na ove razloge bez jasnog obrazloženja zbog čega je ukinuto radno mesto, odnosno u čemu se sastoje konkretne tehnološke, ekonomske ili organizacione promene koje su kod tuženog dovele do prestanka potrebe za obavljanjem poslova tužilje, što je sve u konretnom slučaju izostalo, pri tom naročito imajući u vidu da ukidanje radnog mesta nije, niti može biti uzrok, već posledica navedenih promena.

S tim u vezi, za nastupanje otkaznog razloga iz navedene zakonske odredbe, relevantna je okolnost da li je prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili je došlo do smanjenja obima posla, a ne (samo) da li je ukinuto radno mesto u okviru kojih se obavljaju određeni poslovi.

Nasuprot navodima revizije, kod utvrđenja da je poslodavac poslove ukinutog radnog mesta u Nišu faktički poverio drugim zaposlenima koje je do tada obavljala tužilja, to tuženi, na kome je bio teret dokazivanja u smislu člana 231. ZPP, nije dokazao da je prestala potreba za obavljanjem poslova iz opisa prethodno postojećeg radnog mesta na kojima je tužilja bila izvršilac, a pri tom su izostale i relevantne okolnosti i činjenice da su ti poslovi ukinutog radnom mesta, eventualno sadržani u novom aktu o sistematizaciji iskazani u opisu poslova nekog drugog radnog mesta. S tim u vezi, neosnovano se osporava stanovište drugostepenog suda u pogledu primene odredbe člana 196. stav 1. Ustava Republike Srbije, s obzirom na to da je tužilja osporavala dejstvo donete Odluke tuženog od 16.10.2018. godine (od značaja za radnopravni status zaposlenog) i u sprovođenju te odluke donet novi akta o sistematizaciji, a tuženi nije dokazao da je te akte, odnosno pravilnik kao opšti akt, objavljen na oglasnoj tabli tuženog, niti je tuženi dokazao da su postojali naročito opravdani razlozi da isti stupa na snagu danom njegovog donošenja.

S obzirom na navedeno, pravilno drugostepeni sud nalazi da je tužilji nezakonito prestao radni odnos kod tuženog, pa su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Kako je radni odnos tužilji nezakonito prestao, to je osnovan njen zahtev za reintegraciju propisan odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu, kao i zahtev za naknadu štete zbog kupovine povratne autobuske karte.

Pravilno je doneta odluka o troškovima postupka na osnovu člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji u kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, jer to nije dozvoljeno prema članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, s obzirom na to da nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je primenom odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković