Presuda Vrhovnog suda o objektivnoj odgovornosti poslodavca za štetu nastalu od opasne delatnosti

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih razloga predviđenih članom 407. stav 1. tačka 4. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Sud nije cenio revizijske navode koji se odnose na bitnu povredu postupka iz člana 374.stav 2.tačka 12.Zakona o parničnom postupku,jer ona nije dozvoljen revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tuženog kao radnik ... na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Tužilac je po struci ... tehničar i kvalifikacije za posao koji je kod tuženog obavljao nije imao. Do povrede tužioca je došlo dana 15.08.2018. godine u vreme redovnog procesa rada u prvoj smeni, tokom obavljanja radnih obaveza prilikom rada na poslovima topljenja otpadnog mesinga, kada je prethodno ubacio materijal u peć da bi se istopio. Tom prilikom tužilac je stajao ispred paravana i desnom rukom je gurao tu masu u peć, kada je došlo do eksplozije koja je izbacila veći deo mase koja je otišla prema tužiocu i tada je zadobio povrede desne podlaktice, vrata, grudi i desnog ramena što takođe proizlazi iz izveštaja o povredi na radu.Do eksplozije je došlo jer je u tom materijalu bilo raznih, pa i eksplozivnih materija. Tužilac je kritičnom prilikom zadobio opekotinu desne polovine grudnog koša, neoznačenog stepena, desne nadlaktice, ruke izuzev šake i ručja koje povrede predstavljaju laku telesnu povredu. Tužilac je trpeo fizički bol i strah intenziteta i trajanja utvrđenog u činjeničnom stanju prvostepene presude. Tuženi kao poslodavac u najvećem delu postupio je u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i tehničkim pravilima o merama zaštite na radu, te kako se radi o radnom mestu sa povećanim rizikom, veštak je mišljenja da je poslodavac osposobio zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, uključio je službu medicine rada za radno mesto radnik ... i zaposlenog, da je tužioca poslao na prethodni lekarski pregled za ovo radno mesto, sa ocenom da je isti zdravstveno sposoban za rad na ovakvom radnom mestu. Ne postoji dokaz da je tužiocu izdao na korišćenje lična zaštitna sredstva, odnosno ne postoji potpis zaposlenog da ih je zadužio. Tužilac je bio osposobljen za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu „radnik ...“ u smislu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Zaposleni je trebalo pre ubacivanja materijala u peć za topljenje prijaviti poslodavcu da prestane sa radom dok se nepravilnosti ne otklone.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca, smatrajući da je sam tužilac kriv za nastanak štetnog događaja.

Drugostepeni sud je primenom odredbe člana 177. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima smatrao da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i smatrao da je došlo do povrede na radu koja se dogodila u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla kod poslodavca. Osnov odgovornosti zasniva na odredbi člana 164. Zakona o radu kojom je propisano da je poslodavac dužan da zaposlenom nadoknadi štetu ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom u skladu sa zakonom i opštim aktom, a u vezi člana 154. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa dva osnova, krivicu za štetnu radnju i rizik od opasne stvari i delatnosti. Drugostepeni sud smatra da nisu ispunjeni uslovi za oslobađanje tuženog od odgovornosti u smislu člana 177. Zakona o obligacionim odnosima, ali postoji doprinos tužioca nastaloj šteti u smislu odredbe člana 192. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni sud nalazi da su neosnovani revizijski navodi tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 173. Zakona o obligacionim odnosima šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnsno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi (član 174.).

Uslovi za oslobađanje od odgovornosti od imaoca opasne stvari propisane su članom 177. navedenog Zakona, tako što se imalac stvari oslobađa odgovornosti ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti (stav 2.), dok se imalac oslobađa od odgovornosti delimično ako je oštećeni delimično doprineo nastanku štete (stav 3.).

Po članu 192. istog Zakona oštećeni je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu i kada je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnosti slučaja.

Tuženi, kao lice koje vrši opasnu delatnost odgovara objektivno za štetu koja je nastala od te delatnosti.Tuženi poslodavac se može osloboditi u potpunosti ili delimično odgovornosti za štetu ako objektivni uslovi rada nisu uticali na nastanak štete, odnosno ako je do štete došlo usled postupka zaposlenog koji se nije mogao predvideti i čije se posledice nisu mogle izbeći ili otkloniti. Konkretna šteta se mogla izbeći ili otkloniti da je tuženi pravilno vršio nadzor i nadgledao proces rada i kako se sredstva rada upotrebljavaju, bez obzira što je zaposleni dužan da se pridržava mera, postupaka i načina rada na sredstvima rada i da u tom radu ispoljava punu pažnju. Stoga je, nasuprot navodima revizije, pravilan zaključak drugostepenog suda da postoji objektivna odgovornost tuženog, ali da postoji doprinos tužioca nastaloj šteti od 30% i u tom delu mu je smanjena utvrđena pravična novčana naknada nematerijalne štete. O visini naknade štete drugostepeni sud je odlučio pravilnom primenom odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz izloženih razloga Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković