Ukidanje rešenja o odbijanju predloga za ponavljanje postupka zbog presude ESLjP

Tužilac je 16.05.2016. godine podneo predlog za ponavljanje postupka u ovoj parnici iz radnog odnosa, koja je okončana pravnosnažnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1 290/03 od 12.02.2004. godine. Po pravnosnažnom okončanju postupka tužilac je 06.05.2005. godine podneo predlog za ponavljanje postupka, te je presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1 559/06 od 28.03.2006. godine dozvoljeno ponavljanje postupka, ukinute su presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1 290/03 od 12.02.2004. godine, Okružnog suda u Beogradu Gž1 2562/04 od 03.11.2004. godine i Vrhovnog suda Srbije RevII 587/05 od 25.05.2005. godine, te je usvojen tužbeni zahtev i poništeno rešenje tužene od 13.01.2003. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos i rešenje od 12.02.2003. godine kojim je odbijen prigovor, pa je obavezana tužena da tužioca vrati na rad, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu GžI 780/08 od 28.01.2009. godine ukinuta je presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P1 559/06 od 28.03.2006. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1436/10 od 10.01.2011. godine odbijen je predlog tužioca za ponavljanje postupka.

Kako je postupak završen po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.125/04), a koji je izmenjen i dopunjen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.111/09) u ovom postupku po predlogu za ponavljanje postupka primenjuju se odredbe Zakona o parničnom postupku koji je važio u vreme donošenja rešenja Okružnog suda u Beogradu GžI 780/08 od 28.01.2009. godine kojim je ukinuta presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P1 559/06 od 28.03.2006. godine, doneta u postupku po predlogu za ponavljanje postupka koji je bio pravnosnažno okončan presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1 290/03 od 12.02.2004. godine.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.111/09) propisan je još jedan razlog za ponavljanje postupka i to ako je, po pravnosnažno okončanom postupku pred domaćim sudom, Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili sličnom pravnom odnosu protiv Republike Srbije (član 422. stav 1. tačka 10). Takođe je istim zakonom članom 422. tačka 11. propisan još jedan razlog za ponavljanje postupka i to ako je, u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku.

Ovim Zakonom, nije propisan rok za ponavljanje postupka iz razloga koji su predviđeni članom 422. tačka 10. i 11, što proizlazi iz odredbe člana 424. stav 3. ZPP.

Tužilac je 16.05.2016. godine podneo ponovo predlog za ponavljanje postupka, s tim što se u predlogu pozvao na odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14) i to iz razloga koji su propisani članom 426. tačka 11. ako stranka stekne mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke; i tačke 12. ako je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene ustavom u parničnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke.

Kako se u ovoj parnici primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.124/01 i 111/09) a ceneći sadržinu razloga za ponavljanje postupka koje je tužilac podneo 16.05.2016. godine, to se smatra da je ponavljanje postupka podneto iz razloga koji su propisani članom 422. tačka 10. i 11. Zakona o parničnom postupku koji se primenjuje u ovoj parnici.

U konkretnom slučaju, tužiocu je rešenjem tuženog od 13.01.2003. godine prestao radni odnos na osnovu člana 45. Zakona o unutrašnjim poslovima, a u vezi člana 34. stav 1. tačka 2. istog zakona.

Imajući u vidu da je odbijen tužbeni zahtev za poništaj prvostepenog i drugostepenog rešenja tužene kojim je tužiocu prestao radni odnos na osnovu člana 45. Zakona o unutrašnjim poslovima, tužilac je tražio predlog za ponavljanje postupka zbog donošenja presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Milojević i dr, protiv Srbije (br.43519/07, 43524/07 45247/07 od 15.12.2015. godine) i odluke Ustavnog suda Už 944/2013 od 19.11.2015. godine.

Nižestepeni sudovi su odbili predlog za ponavljanje postupka, sa obrazloženjem da Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije odredio da se dejstvo odluke Ustavnog suda može proširiti na slične pojedinačne akte koji nisu bili predmet odlučivanja Ustavnog suda, niti na koje se ti akti neposredno odnose. Što se tiče presude Evropskog suda za ljudska prava, predlog za ponavljanje postupka je odbijen sa obrazloženjem da se konkretne okolnosti razlikuju jer je tužilac pravnosnažno oslobođen zbog toga što delo koje mu je stavljeno na teret po zakonu nije bilo predviđeno kao krivično delo, dok su podnosioci predstavke bili pravnosnažno oslobođeni zbog nedostatka dokaza.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovakav stav nižestepenih sudova ne može da se prihvati. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Milojević i dr, protiv Srbije koja je objavljena u Službenom glasniku RS br.53 07.06.2016. godine, između ostalog, naveo da je formulacija člana 45. Zakona o unutrašnjim poslovima dala potpuno diskreciono pravo Ministarstvu da odlučuje o otkazu policajaca protiv kojih je u toku krivični postupak, da ne daje nikakve smernice kako da se to diskreciono pravo primenjuje, niti daje uputstvo u vezi sa posledicama oslobađanja policajaca od krivične optužbe i da u nedostatku objašnjenja o upotrebi ovog diskrecionog prava, zakon na osnovu koga su podnosioci predstavki otpušteni nije samo neprecizan, već ga je Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe proizvoljno primenjivalo. Tužiocu je prestao radni odnos upravo na osnovu člana 45. Zakona o unutrašnjim poslovima i to zato što je protiv njega pokrenut krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, a tužilac je posle otkaza pravnosnažno oslobođen od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo. Razlog koji daje, pre svega prvostepeni sud, a to da tužilac nije u istom ili sličnom odnosu kao i podnosioci predstavke u presudi Evropskog suda za ljudska prava, su nejasni. Upravo bi bio pravno utemeljen i logičan suprotan zaključak, jer se tužilac nalazi u povoljnijem položaju u odnosu na podnosioce predstavki koji su bili oslobođeni u krivičnom postupku zbog nedostataka dokaza, a tužiocu je stavljeno na teret delo za koje u krivičnom postupku utvrđeno da nije krivično delo. Evropski sud za ljudska prava je u svojoj presudi detaljno opisao sve nedostatke i manjkavosti člana 45. Zakona o unutrašnjim poslovima, u situacijama kada je ovaj član zakona bio osnov za prestanak radnog odnosa podnosiocima predstavki.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će ceniti primedbe istaknute u ovom rešenju i pravilno utvrditi da li je tužilac u istom ili sličnom pravnom odnosu protiv Republike Srbije kao i podnosioci predstavke iz presude Evropskog suda za ljudska prava zbog koje se traži ponavljanje postupka. Pošto utvrdi sve relevantne činjenice i okolnosti u vezi razloga zbog kojih se traži ponavljanje postupka, u ponovnom postupku prvostepeni sud će doneti zakonitu odluku ceneći razloge koje je Evropski sud za ljudska prava naveo u presudi donetoj 15.12.2015. godine u predmetu Milojević i dr, protiv Srbije.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 406. stav 1. u vezi sa članom 412. stav 5. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić