Odbacivanje posebne revizije u sporu za naknadu nematerijalne štete

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1174/23 od 22.03.2023. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog duševnog bola zbog povreda ugleda i časti isplati iznos od 120.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.05.2022. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate i u stavu trećem izreke i predmet je u tom delu vraćen Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje. Stavom drugim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i u tom delu žalba tužene odbijena kao neosnovana.

Protiv pravnosnažne presude, u stavu drugom izreke, tužena je blagovremeno izjavila reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava, a u cilju razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.

Polazeći od razloga zbog kojih je tužena izjavila reviziju, Vrhovni sud je najpre razmotrio da li reviziju treba izuzetno dozvoliti u smislu odredaba člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Naime, pravnosnažnom presudom u pobijanom delu je odlučeno o zahtevu tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova, zbog pretrpljenog straha i zbog umanjenja opošte životne aktivnosti, koja odluka zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, pa eventualno drugačija odluka o osnovanosti zahteva ne ukazuje nužno i na neujednačenu sudsku praksu. Imajući u vidu navedeno, predmetno pitanje prava na naknadu nematerijalne štete jeste pitanje konkretnog spora, dakle, ne radi se o pravnom pitanju od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 29.07.2020. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković