Odbacivanje posebne i redovne revizije u radnom sporu male vrednosti

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Gordane Komnenić i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Mitrović, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Vlasotince, čiji je zastupnik Opštinski pravobranilac Vlasotince, radi naknade štete, odlujučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 870/20 od 15.09.2020. godine, u sednici održanoj 21.04.2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 870/20 od 15.09.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 870/20 od 15.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica Vlasotince P1 336/19 od 03.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tužena obaveže da tužilji na ime štete zbog nekorišćenja plaćenog odsustva od sedam radnih dana u 2016. godini, isplati iznos od 17.716,85 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja, pa do dana konačne isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati ukupan novčani iznos od 21.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 870/20 od 15.09.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbom od 31.05.2019. godine, tužilja je tražila isplatu novčanog iznosa od 17.716,85 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić