Ukidanje drugostepene presude zbog pogrešne ocene urednosti dostave upozorenja pred otkaz
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud ukida presudu Apelacionog suda i vraća predmet na ponovno odlučivanje. Drugostepeni sud je pogrešno zaključio da dostava upozorenja pred otkaz punomoćniku-advokatu nije uredna, iako je advokat imao opšte punomoćje za zastupanje.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4130/2019
23.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Marjanović, advokat iz ..., protiv tuženog Kontrola letenja Srbije i Crne Gore „SMATSA“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik u postupku po reviziji Nemanja Vasiljević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4335/18 od 18.04.2019. godine, u sednici održanoj 23.12.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4335/18 od 18.04.2019. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1408/17 od 20.06.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog od 17.07.2014. godine, te da se tuženi obaveže da ga vrati na rad. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan i da tuženom naknadi troškove postupka od 114.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4335/18 od 18.04.2019. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda pa je poništeno, kao nezakonito, rešenje tuženog od 17.07.2014. godine i tuženi obavezan da ga vrati na rad. Stavom drugim izreke preinačeno je i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove prvostepenog postupka od 210.800,00 dinara, a odbijen je zahtev tuženog da se tužilac obaveže da mu naknadi troškove postupka od 114.750,00 dinara. Stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka od 33.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilac je bio zaposlen kod tuženog do donošenja rešenja tuženog od 17.07.2014. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu sa 09.05.2014. godine, primenom člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, zbog učinjene povrede radne discipline, iz člana 66. stav 1, člana 67. stav 1. alineja 2 Kolektivnog ugovora tuženog, neopravdan izostanak sa posla najmanje dva radna dana uzastopno počev od 07.05.2014. godine. Tužiocu je pokušana dostava upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, ali na pogrešnu adresu, pa je ista vraćena sa naznakom „nepoznat na adresi“. Tuženi je o ovome sačinio službenu belešku i 13.06.2014. godine upozorenje okačio na oglasnu tablu. Dopisom od 18.06.2014. godine tuženom se obratila Maja Marjanović, advokat, koja je zatražila da joj se, kao punomoćniku tužioca dostavi upozorenje sa opštim i pojedinačnim aktima na koja se upozorenje odnosi, ali joj tuženi iste nije dostavio, već je zatražio da prethodno dostavi uredno punomoćje izdato od tužioca. Advokat Maja Marjanović je postupila po ovom zahtevu, tako što je dostavila punomoćje izdato od strane tužioca i ponovila zahtev za dostavu upozorenja i akata. Tuženi ju je dopisom od 07.07.2014. godine obavestio o prethodnom toku u vezi dostave upozorenja i uz to joj je dostavio dopis od 13.06.2014. godine i upozorenje uz napomenu da se tužilac u ostavljenom roku može izjasniti o razlozima za otkaz datim u upozorenju. Ova pošiljka primljena je u kancelariji advokata Maje Marjanović 08.07.2014. godine, ali se na upozorenje nisu izjasnili ni tužilac ni njegov punomoćnik. Tuženi je 17.07.2014. godine doneo pobijano rešenje kojim tužiocu prestaje radni odnos sa 09.05.2014. godine – odnosno sa istekom prvog radnog dana nakon isteka drugog radnog dana neopravdanog odsustva sa rada u toku jednog meseca. Tužilac je rešenje primio 19.07.2014. godine.
Prvostepeni sud je, nalazeći da se dostavom upozorenja punomoćniku tužioca, advokatu Maji Marjanović, ista smatra urednom, pored napred utvrđenog činjeničnog stanja, cenio i dokaze o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tužiocu i postojanje odgovornosti (krivice) tužioca za povredu radne discipline - radnje koja mu je stavljena na teret kao osnov za prestanak radnog odnosa, pa zaključuje da je odluka tuženog doneta u zakonito sprovedenom postupku, a da tužilac svojom krivicom jeste učinio povredu radne discipline koja mu je pobijanom odlukom stavljena na teret, zbog čega je odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.
Pravnosnažnom presudom preinačena je prvostepena odluka i usvojen tužbeni zahtev, tako što je poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu i tuženi obavezan da ga vrati na rad, uz zaključak drugostepenog suda da dostava upozorenja nije uredna, jer nije izvršena lično, a lice koje je primilo upozorenje za to nije ovlašćeno, što i pobijano rešenje tuženog čini nezakonitim.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Naime, pobijanom odlukom poništeno je rešenje tuženog, samo iz razloga što drugostepeni sud nalazi da dostava upozorenja nije izvršena lično tužiocu, jer ponomoćnik koji je isto primio, za to nije ovlašćen.
Međutim, u skladu sa odredbom člana 84. stav 1 i 2. ZOO, fizička i pravna lica svaki pravni posao mogu preduzimati lično ili preko zastupnika, odnosno punomoćnika, pri čemu se ovlašćenje za zastupanje zasniva na zakonu, opštem aktu pravnog lica, aktu nadležnog organa ili na izjavi volje zastupanog (punomoćje). Pravni posao koji zaključi zastupnik ili punomoćnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog i proizvodi pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu (član 85. stav 1. i 2. ZOO). Na isti način je pravno dejstvo punomćja regulisano i odredbama Zakona o parničnom postupku, kojim je u članu 86. Zakona, propisano da radnje u postupku koje preduzima punomoćnik u granicama punomoćja, imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.
Punomoćjem od 01.07.2014. godine, tužilac je advokata Maju Marjanović ovlastio da ga zastupa u svim pravnim poslovima, pred svim sudovima, organima vlasti i trećim licima, te da (između ostalog) preduzima sve pravne radnje za koje nađe da idu u njegovu korist. Ovo punomoćje je tužilac potpisao, a advokat Maja Marjanović dostavila tuženom, kada je tuženi od nje zatražio da dostavi validno punomoćje izdato od strane tužioca, da bi mogao da postupi po njenom zahtevu da joj se uruči upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tužiocu. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u konkretnom slučaju radi o opštem punomoćju, kojim je advokat ovlašćen da u ime i za račun tužioca preduzima sve pravne radnje, pred svim sudovima, organima vlasti i trećim licima, kojim se ima smatrati i poslodavac tužioca, a za koje nađe da su u interesu tužioca, kao poslodavca, zbog čega nije postojala potreba da se u punomoćju posebno navodi da se advokat ovlašćuje i za preuzimanje upozorenja od tuženog. Iz navedenog proizilazi da se dostavljanje upozorenja advokatu Maji Marjanović, kao punomoćniku tužioca, ima pravno dejstvo kao da je isto uručeno lično tužiocu, a što dalje znači da je dostava upozorenja izvršena uredno.
Drugostepeni sud je pogrešnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu odluku i poništio pobijano rešenje tuženog, nalazeći da je isto nezakonito samo iz razloga što zaključuje da upozorenje tužiocu nije izvršeno na način predviđen članom 180. stav 1. ZPP, jer nije dostavljeno lično tužiocu. Prilikom odlučivanja i donošenja odluke taj sud nije cenio osnovanost navoda žalbe koji se odnose na utvrđenje da je tužilac učinio povredu radne discipline koja mu je rešenjem tuženog stavljena na teret, odnosno na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i na odgovornost (krivicu) tužioca za eventualno učinjenu povredu, te na zakonitost sprovedenog postupka u ostalom delu. Na ovaj način, zbog pogrešne primene materijalnog prava drugostepeni sud nije cenio činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku, kao ni ostale navode žalbe koji su od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane prvostepene odluke. Iz ovih razloga nije bilo uslova da Vrhovni kasacioni sud preinači drugostepenu odluku, pa je primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
U ponovnom postupku drugostepeni sud će ceniti i ostale navode žalbe tužioca koje su od uticaja na pravilnost prvostepene presude, imajući pri tom u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom doneti novu i zakonitu odluku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić