Presuda Vrhovnog suda o zakonitosti otkaza zbog neopravdanog izostanka sa rada

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, iz svih razloga predviđenih odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. i 4. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema bitne povrede odredaba parničnog postupka od strane drugostepenog suda, koja bi mogla biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu ... . Tužilac je od 10.08.2020. godine do 14.08.2020. godine bio privremeno sprečen za rad, o čemu je obavestio tuženog dostavljanjem potvrde o privremenoj sprečenosti za rad. Tužilac je izostao sa rada i od 02.08.2020. godine do 10.08.2020. godine, kao i nakon završetka privremene sprečenosti za rad za koju je dostavio navedenu potvrdu, i to od 15.08.2020. godine pa do dana donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, kada nije dolazio na posao, niti je izostanke opravdao. Tuženi je 27.08.2020. godine tužiocu izdao upozorenje zbog teže povrede radne obaveze – nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, na koju se izjasnio. Tuženi je doneo rešenje ... od 23.09.2020. godine o otkazu ugovora o radu zbog povrede radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 2. u vezi člana 103. Zakona o radu, jer tužilac nije opravdao izostanak sa rada od 02.08.2020. godine do 10.08.2020. godine i od 15.08.2020. godine pa do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, o čemu je u rešenju dao razloge.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu od 13.10.2017. godine nezakonito i kao takvo ga poništio. Obavezao je tuženog da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa isplati iznos od 195.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Odbijen je zahtev tužioca od dosuđenih 195.000,00 dinara do traženih 464.293,65 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike zarade isplati utvrđene novčane iznose, kao i da mu isplati naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora. Obavezan je tuženi da na utvrđene iznose uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, odnosno doprinose Republičkom fondu za penzisjko i invalidsko osiguranje.

Drugostepeni sud je zaključio da je presuda prvostepenog suda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, pa je tužbeni zahtev tužioca odbio.

Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana i da je drugostepeni sud doneo pravilnu i zakonitu odluku.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 113/17) regulisano je da je zaposleni dužan, najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Odredbom člana 179. stav 3. tačka 2. istog Zakona propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog Zakona.

Kako je na nesumnjiv način utvrđeno da je tužilac neopravdano izostajao sa rada od 02.08.2020. godine do 10.08.2020. godine i od 15.08.2020. godine do prestanka radnog odnosa, iako je u tom periodu bio pozivan da radi, to je postojao osnov za donošenje otkaznog rešenja u smislu člana 179.stav 2. i 3. Zakona o radu u vezi člana 24. Ugovora o radu kako pravilno zaključuje drugostepeni sud. Pre donošenja pobijanog rešenja tužilac je pisanim putem upozoren na postojanje razloga za otkaz, pa je rešenje doneto u zakonom propisanoj proceduri, usled čega nisu osnovani navodi revizije o pogrešnog primeni materijalnog prava.

Pravilno je, nasuprot navodima revidenta, zaključio drugostepeni sud, da je tuženi upozoren da je učinio povredu radne obaveze, jer je neopravdano izostao sa rada u periodu od 02.08.2020. godine do 10.08.2020. godine i od 15.08.2020. godine do prestanka radnog odnosa, kao i da mu je u obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu navedeno da mu se otkazuje ugovor o radu zbog neopravdanog izostanka sa posla, a da nedostatak pravilne pravne kvalifikacije (povreda radne obaveze iz člana 179. stav 2. i 3. Zakona o radu) iz izreke rešenja o otkazu ugovora o radu ne čini rešenje nezakonitim.

Tužilac je pozivan da radi u periodima nesumnjivo neopravdanog odsustva sa rada, čime je učinio povredu radne obaveze iz člana 179.stav 2.i 3. Zakona o radu u vezi sa članom 24.Ugovora o radu (nedolazak na posao bez opravdanja), što proizlazi iz upozorenja i obrazloženja rešenja o otkazu ugovora o radu. Postupak otkazivanja ugovora o radu u smislu člana 180. Zakona o radu je pravilno sproveden, to i po oceni revizijskog suda, nema uslova za poništaj pobijanog rešenja.

Nasuprot navodima revidenta, tužiocu nije uskraćeno pravo na odbranu, što je evidentno s obzirom na sadržinu upozorenja kojim se tužiocu predočava i kršenje radne discipline nedolaskom na rad, kao i s obzirom na sadržinu njegovog izjašnjenja na upozorenje, kako za period izostanka sa rada zbog privremene sprečenosti za rad od 10.08. do 14.08.2020. godine, tako i za period neopravdanog nedolaska na rad od 15.08.2020. godine do sačinjenja upozorenja.

Pravilno je drugostepeni sud, nasuprot navodima revizije, našao da je pošto je preinačena prvostepena presuda u delu kojim je poništeno rešenje od 23.09.2020. godine, nema uslova ni za obavezivanje tuženog da tužiocu isplati naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, kao ni da isplati razliku zarade za avgust i septembar 2020. godine sa traženom kamatom, jer u tom periodu tužilac nije radio.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku, jer je tuženi, nasuprot navodima revidenta, pobijao prvostepenu presudu u celosti.

Iz svega izneog odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković