Presuda o zakonitosti otkaza zbog neopravdanog izostanka sa rada

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navodi o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana nisu razmatrani, jer se iz tog razloga revizija ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu rukovodioca ... službe. Ona je 28.09.2018. godine, prvo usmeno a zatim i pismeno, zatražila da joj se odobri korišćenje preostalog dela godišnjeg odmora, a zatim i neplaćeno odsustvo u trajanju od tri meseca. Tužilji je odobreno korišćenje ostatka godišnjeg odmora i ona je na posao trebalo da se javi 15.10.2018. godine, ali joj nije odobreno korišćenje neplaćenog odsustva. Rešenje od 01.10.2018. godine o odbijanju tužiljinog zahteva za korišćenje neplaćenog odsustva uručeno je tužiljinom sinu, odraslom članu njenog porodičnog domaćinstva. Tužilja se u to vreme već nalazila u inostranstvu i od sina je nakon nekoliko dana saznala da joj korišćenje neplaćenog odsustva nije odobreno. Tužilja se na posao vratila 03.01.2019. godine, kada joj je uručeno rešenje tuženog od 22.11.2018. godine o otkazu njenog ugovora o radu. Označenim rešenjem tužiljin ugovor o radu otkazan je zbog nepoštovanja radne discipline – izostanka sa rada više od pet radnih dana u toku 12 meseci ili dva uzastopna radna dana, predviđene članom 26. stav 1. tačka 2. ugovora o radu.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev – poništio rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu i obavezao tuženog da vrati tužilju na rad. Po stanovištu tog suda, osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu je nezakonito jer tuženi nije dokazao da je sproveo zakoniti postupak otkaza – dokazi o tome predati su na ročištu za glavnu raspravu od 09.10.2019. godine, suprotno članu 308. ZPP, a nisu učinjene verovatnim okolnosti iz člana 314. navedenog zakona u čijem prisustvu se nove činjenice i novi dokazi mogu iznositi, odnosno predlagati i na kasnijim ročištima, sve do zaključenja glavne rasprave.

Po oceni revizijskog suda odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu doneta je pogrešnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Prema članu 26. stav 1. alineja 2 ugovora o radu koji su stranke zaključile 28.04.2016. godine predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, i to ako izostane sa rada pet radnih dana u toku 12 meseci sa prekidima, a dva radna dana bez prekida.

Tužilja je neopravdano izostala sa rada od 15.10.2018. godine (nakon isteka odobrenog godišnjeg odmora) do 03.01.2019. godine i tako učinila povredu radne discipline koja je ugovorom o radu predviđena kao razlog zbog kojeg tuženi može otkazani ugovor o radu. Kod tužilje je postojala svest da svojim ponašanjem – nedolaženjem na posao u označenom vremenskom periodu, čini povredu radne discipline jer je bila obaveštena da je njen zahtev za korišćenje neplaćenog odsustva nakon 15.10.2018. godine odbijen.

Tužilja u podnetoj tužbi i do zaključenja pripremnog ročišta nije isticala činjenicu da joj je u postupku otkaza ugovora o radu bilo povređeno pravo na odbranu. Zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu tužilja je osporila iz dva razloga: da je 28.09.2018. godine doneto rešenje kojim joj se odobrava korišćenje neplaćenog odsustva (što nije dokazala) i da je naknadno doneto novo rešenje kojim je o njenom zahtevu za neplaćeno odsustvo negativno odlučeno, kao i da je odjavljena sa osiguranja 24.12.2018. godine – mesec dana nakon donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu.

Prema članu 7. stav 1. i 2. ZPP, stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se te činjenice utvrđuju, a sud će razmotriti i utvrditi samo činjenice koje su stranke iznele i izvesti samo dokaze koji su stranke predložile, ako zakonom nije drugačije propisano.

U situaciji kada tužilja u tužbi i do zaključenja pripremnog ročišta nije iznela činjenicu da joj je u postupku otkaza ugovora o radu povređeno pravo na odbranu, tuženi nije imao obavezu da se o toj činjenici izjašnjava, niti da o tome predlaže dokaze. Zato dokazi (o inače zakonito sprovedenom postupku otkaza ugovora o radu, u smislu člana 180. Zakona o radu), dostavljeni nakon zaključenja pripremnog ročišta, ne utiču na odluku u ovoj pravnoj stvari jer proceduru donošenja osporenog rešenja o otkazu tužilja nije sporila, da bi se zbog nedokazane činjenice da je taj postupak bio zakonito sproveden utvrdila nezakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu.

Iz tih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odluka o troškovima postpuka, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. ZPP. Tuženom su dosuđeni troškovi koji su bili nužni za vođenje parnice – za sastav odgovora na tužbu u iznosu od 16.500,00 dinara i revizije u iznosu od 33.000,00 dinara, zastupanja na sedam održanih ročišta u iznosu od po 18.000,00 dinara i jednom neodržanom ročištu u iznosu od 9.750,00 dinara.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković