Presuda o zakonitosti otkaza zbog nesavesnog izvršavanja radnih obaveza

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se izričito ne navodi nijedna druga bitna povreda odredaba parničnog postpuka zbog koje se, pod uslovima propisanim članom 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, ovaj vanredni pravni lek može izjaviti. Tvrdnjom revidenta da pobijane presude sadrže nejasne i neprecizne navode koji su u suprotnosti sa sadržinom izvedenih dokaza, u suštini se ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja nije zakonski razlog za reviziju.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je po ugovoru o radu od 03.12.2014. godine sa aneksom od 30.06.2015. godine obavljala poslove terenskog predstavnika prodaje i na terenu bila zadužena prodavnicama u ... i ... . Opis tužiljinih poslova, sadržan u njenom ugovoru o radu, obavezivao je, između ostalog, da po kategorijama objekata obezbedi zastupljenost artikala iz obaveznog asortimana tuženog i optimalne zalihe proizvoda u objektima, da sprovodi planogram za kategorije proizvoda na primarnim i sekundarnim mestima izlaganja, kao i da sprovodi kreditnu politiku i proceduru za naplatu potraživanja. Tužilji je 14.07.2016. godine uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radnih obaveza predviđenih ugovorom o radu i članom 70. stav 1. tačka 1. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog od 29.01.2015. godine, učinjenih nesavesnim i nemarnim izvršavanjem radnih obaveza – propustom da blagovremeno pusti na naplatu menice po dospelim obavezama preduzetničke radnje „Danus“ i STR „Jovanović“, kao i da u pojedinim objektima kojima se duži obezbedi zastupljenost artikala iz preporučenog asortimana tuženog, odnosno izloženost artikala u skladu sa tržišnim učešćem i planogramima za kategorije proizvoda. Tuženi je 01.02.2014. godine doneo radno uputstvo kojim je utvrdio postupak kontrole i finansijskog zaduženja i naplate potraživanja u slučaju blokade računa kupca ili isteka valute plaćanja. Tim uputstvom je, pored ostalog, predviđeno da terenski predstavnik u roku od 1 do 3 dana po isteku valute plaćanja usmeno upozorava kupca, 8. dana šalje pismeno poslednje upozorenje, 10. dana pušta menicu, a 12. dana, ako menica nije realizovana, dostavlja pravnoj službi nalog za utuženje sa svim fakturama i otpremnicama. Ovom upozorenju prethodio je mejl od 20.06.2016. godine koji je tužilji uputio njen supervizor, ukazujući joj na uočene propuste u pogledu stanja i izloženosti robe iz asortimana tuženog u pojedinim prodajnim objektima kojima je zadužena, uz ostavljanje roka za otklanjanje tih propusta do 04.07.2016. godine. Tužilja ove propuste nije otklonila do 11.07.2016. godine. O navodima iz upozorenja tužilja se pismeno izjasnila u formi prigovora od 20.07.2016. godine, tvrdeći da su u upozorenju netačno prikazane činjenice u vezi sa njenim propustom da se menice puste na naplatu, jer je postupala kao i većina zaposlenih i da zbog toga poslovanje tuženog nije bilo ugroženo, dok je navode iz upozorenja koji se tiču plasiranja robe ocenila proizvoljnim i netačnim zato što se nije uzelo u obzir da komitenti kojima je zadužena nemaju kapacitete da se u njihovom poslovnom prostoru i sredinama u kojima rade određena roba plasira, zbog čega to upozorenje smatra nastavkom postupka zlostavljanja i šikaniranja. Rešenjem tuženog od 29.07.2016. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, na osnovu člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, odredbi ugovora o radu i člana 70. stav 1. tačka 1. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Prema članu 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze. Označena povreda postoji kada se zaposleni na radu ne ponaša onako kako iziskuju standardi uslovljeni karakterom procesa rada u kojem učestvuje. Takav zaposleni nije posvećen poslovima, već ih obavlja neblagovremeno, nekvalitetno i bez interesa da ih obavi na pravi način. Ova povreda radne obaveze mora biti skrivljena, učinjena krivicom zaposlenog, pri čemu Zakon o radu ne vrši stepenovanje krivice zaposlenog koji učini povredu radne obaveze, pa je zato dovoljno da je ona učinjena i običnom nepažnjom.

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da tužilja nije blagovremeno, u rokovima predviđenim internim aktom tuženog – radnim uputstvom od 01.02.2014. godine, pustila na naplatu menicu preduzetničke radnje „Danus“ kojoj je istekao rok za plaćanje robe, odnosno da nije uopšte aktivirala menicu STR „Jovanović“ za dospelu obavezu tog kupca. Takvo ponašanje tužilje je pravilno kvalifikovano kao nesavesno i neblagovremeno izvršavanje radne obaveze. Tužiljina odbrana da zbog takvog njenog propusta poslovanje tuženog nije bilo ugroženo (da poslodavcu nije naneta šteta) ne može uticati na drugačiju odluku u ovom sporu po pitanju zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu. Povreda radne obaveze može da postoji i nezavisno od prouzrokovane štete poslodavcu. Bitno je da je povreda radne obaveze učinjena krivicom zaposlenog, što znači da u konkretnoj situaciji nije postupio onako kako je trebalo. U ovom slučaju to je i utvrđeno, a osim toga tužilja nije dokazala da je novčano potraživanje tuženog, u odnosu na preduzetničku radnju „Danus“, zaista i naplaćeno.

Isti značaj ima i tvrdnja revidenta da su na isti način postupali i drugi zaposleni kojima nisu otkazani ugovori o radu, jer odluka o tome kojem od zaposlenih će biti otkazan ugovor o radu je na poslodavcu, a tužilja ne dokazuje da je s tim u vezi bila diskriminisana po bilo kom svom ličnom svojstvu.

Donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu prethodilo je pismeno upozorenje o postojanju otkaznog razloga, dato u skladu sa članom 180. stav 1. Zakona o radu, na koje se tužilja pismeno i izjasnila. Pisano upozorenje sadrži sve elemente predviđene stavom 2. označenog člana, a u obrazloženju donetog rešenja navedeni su razlozi za otkaz ugovora o radu za koje je u ovom postupku utvrđeno da su u skladu sa Zakonom.

Revizijski navod da je tužilja imala status uzbunjivača i da je upravo zbog toga preduzeta štetna radnja otkazom ugovora o radu, nema značaja za pravilnost pobijane presude u ovom sporu. Odredbom člana 27. stav 1. i 2. Zakona o zaštiti uzbunjivača propisano je da u tužbi za ocenu zakonitosti pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornostima uzbunjivača po osnovu rada, po posebnim propisima, uzbunjivač može istaći navod da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem. Prema 2. stavu te odredbe, navod iz stava 1. može se istaći u tužbi ili na pripremnom ročištu, a posle toga samo ako podnosilac navoda učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao ranije da iznese taj navod.

Tužilja u podnetoj tužbi i na pripremnom ročištu ovakav navod nije istakla, a to nije učinila ni nakon toga, pod uslovima iz člana 27. stav 2. Zakona o zaštiti uzbunjivača.

Iz ovih razloga, revizijom tužilje se neosnovano osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić