Poništaj otkaza zbog nedostatka krivice zaposlenog za povredu obaveze

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP jer je drugostepeni sud odlučujući o žalbi tuženog postupio u svemu u skladu sa ovlašćenjima iz člana 396. stav 2. ZPP obzirom da je prvostepeni sud u svojoj odluci potpuno pravilno utvrdio činjenično stanje na koje je pravilno primenio materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog na osnovu ugovora o radu zaključenog 17.10.2002. godine na radnom mestu poslovođa I restorana koji ugovor je menjan aneksima. Osporenim rešenjem tuženog, donetim s pozivom na odredbu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, tužiocu je otkazan navedeni ugovor o radu zbog povrede radnih obaveza utvrđenih tačkom 17. podtačkom 2. i podtačkom 1. u članu 4. Aneksa ugovora o radu od 13.06.2013. godine koja se sastoji u neblagovremenom i nepravilnom izvršavanju odluka i pravila donetih od strane poslodavca u vidu uputstva ili naređenja i u neizvršavanju ili nesavesnom i nemarnom izvršavanju radnih dužnosti i obaveza. Ovu povredu radne discipline tužilac je, prema obrazloženju svog poslodavca u navedenom rešenju učinio tako što nije poštovao odredbe Pravilnika o blagajničkom poslovanju i to odredbe iz članova 6. i 8. jer je dana 10.06.2014. godine potrošaču izdao robu a nije mu izdao fiskalni račun čime je po oceni tuženog učinio povredu radne obaveze utvrđene tačkom 17. podtačka 2. u članu 4. Aneksa ugovora o radu. Tužiocu je otkazan ugovor o radu i zbog povrede radne obaveze utvrđene tačkom 17. podtačka 1. u članu 4. Aneksa ugovora o radu učinjene 02., 03., 04., 05. i 10.06.2014. godine jer nije organizovao rad zaposlenih u restoranu u skladu sa zakonskim propisima i aktima o ugostiteljstvu koje je dobio od direktora jer su zaposleni u navedenom restoranu gde je tužilac poslovođa postupali suprotno odredbama Pravilnika o blagajničkom poslovanju te nisu izdavali odnosno predavali fiskalne isečke i račune kupcima. Donošenjem rešenja o otkazu ugovora o radu tužilac je upozoren pisanim upozorenjem od 07.07.2014. godine na koje se on izjasnio 15.07.2014. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da se tužiocu ne može staviti na teret da je izvršio navedene povrede radne dužnosti. Ovo stoga što 10.06.2014. godine nije imao nameru neizdavanja fiskalnog računa jer je potrošača kojeg je uslužio, a radi izbegavanja gužve uputio na kasu da mu se izda fiskalni račun što potrošač nije učinio a u pogledu ostalih propusta u radu tužilac nije imao svest da čini povredu radnih obaveza jer nije bio neposredno prisutan prilikom neizdavanja fiskalnih računa od strana zaposlenih zbog čega po oceni nižestepenih sudova zaposleni nije svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Pravno stanovište nižestepenih sudova kao pravilno prihvata i Vrhovni sud zbog čega nisu osnovani revizijski navodi tuženog da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Prema odredbi člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05), tada važećeg, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Odredbom člana 4. Aneksa ugovora o radu od 13.06.2013. godine izmenjena je tačka 17. Ugovora o radu tako što je određeno da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ovog Ugovora od strane poslodavca ako svojom krivicom učini sledeće povrede radne obaveze i to: neizvršavanje ili nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza (podtačka 1.); neblagovremeno ili nepravilno izvršavanje odluka i pravila donetih od strane poslodavca u vidu uputstva ili naređenja (podtačka 2.). Odredbom člana 6. Pravilnika o blagajničkom poslovanju propisano je da u RJ roba može da se izdaje kupcima samo uz registrovanje preko kase uz obavezno izdavanje fiskalnog isečka (stav 1.) dok je odredbom člana 8. propisano da je poreski obveznik (trgovac) dužan da kupcu robe, odnosno naručiocu usluge preda fiskalni isečak bez obzira da li je to kupac posebno tražio ili nije, osim u slučajevima kada se izdaje fiskalni račun u skladu sa članom 6. i da operater predaje kupcu fiskalni isečak u ruke ili stavlja u kesu pored kupljene robe a da je kupac robe dužan da fiskalni isečak čuva sve do neposrednog odlaska iz prodavnice i 20 metara po izlasku iz prodavnice i da ga na zahtev pokaže ovlašćenom licu tržišnog organa (stav 1.).

Iz ovih odredbi proizilazi da za povredu radne obaveze zaposleni može odgovarati samo ako je povredu učinio svojom krivicom. Kako pojam krivice nije određen Zakonom o radu postojanje krivice po vrsti se određuje primenom odredbi Zakona o obligacionim odnosima kao opštijeg zakona po kome krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom. To dalje znači da bi poslodavac za učinjenu povredu radne obaveze mogao zaposlenom izreći meru prestanka radnog odnosa pod uslovom da se utvrdi odgovornost radnika za tu povredu. Ta odgovornost zavisi od uračunljivosti i krivice radnika. Kako je u konkretnom radnja izvršenja povrede radne obaveze tužioca kao zaposlenog, po navodima tuženog postupanje suprotno odredbama Pravilnika o blagajničkom poslovanju odnosno neizdavanje fiskalnih računa i pošto u svim postupanjima tužioca u vreme kada je izvršena povreda radne obaveze ne postoji namera niti krajnja nepažnja, kako je to pravilno utvrđeno u postupku, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu. Stoga nisu osnovani navodi revizije tuženog da je materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Sa svega iznetog na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković