Presuda Vrhovnog kasacionog suda o nezakonitom otkazu ugovora o radu

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Dragićević, advokat iz ..., protiv tuženog AD za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“ Beograd, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3309/18 od 10.07.2019. godine, u sednici održanoj 05.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3309/18 od 10.07.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 219/17 od 19.04.2018 godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužilje i poništeno, kao nezakonito rešenje tuženog br. .. od 26.12.2016. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu br. .. od 18.04.2007. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka plati 80.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3309/18 od 10.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tuženog kojim je tražio da se obaveže tužilja da mu naknadi troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blgovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog posutpka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa pravnim prethodnikom tuženog zaključila ugovor o radu 18.04.2007. godine, na osnovu koga je zasnovala radni odnos u svojstvu pripravnika počev od 23.04.2007. godine. Aneksom broj 1 ugovora o radu od 31.08.2007. godine promenjena je tačka 2. ugovora o radu i predviđeno da će tužilja obavljati poslove na neodređeno vreme po položenom stručnom ispitu. Istim aneksom promenjena je tačka 3. ugovora o radu i predviđeno da će tužilja obavljati poslove ... u Sektoru za ..., Službi za ... . Aneksom broj 2. ugovora o radu od 13.09.2010. godine promenjena je tačka 3. ugovora o radu i predviđeno da će tužilja obavljati poslove ... u Sektoru za ... . Nakon statusnih promena kod Železnice Srbije AD Beograd tužilja je sa tuženim zaključila aneks broj 3. ugovora o radu 28.08.2015. godine, sa primenom od 01.09.2015. godine, na osnovu kog je nastavila sa radom kod tuženog. Tužilja je sa tuženim zaključila aneks 4. ugovora o radu 10.11.2016. godine. Odbor direktora tuženog 14.07.2016. godine doneo je Odluku o donošenju Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog, kojim Pravilnikom poslovi ... nisu sistematizovani. Odlukom Odbora direktora tuženog od 14.09.2016. godine, navedeni Pravilnik objavljen je u Službenom glasniku tuženog 15.09.2016. godine, s tim što je kao dan njegovog stupanja na snagu naveden datum 31.12.2016. godine. Skupština tuženog je 18.11.2016. godine donela Program rešavanja viška zaposlenih u 2016. godini. Spornim rešenjem tuženog od 26.12.2016. godini tužilji je otkazn ugovor o radu, zbog prestanka potrebe za njenim radom, u kom rešenju je navedeno da joj radni odnos prestaje 29.12.2016. godine i da joj pripada otpremnina u visini od 266.094,94 dinara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom čalana 179. stava 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) poništili sporno rešenje tuženog od 26.12.2016. godine, kao nezakonito i obavezali tuženog da tužilju vrati na rad, sa obrazloženjem da je sporno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, jer otkazni razlog koji je naveden u rešenju (ukidanje radnog mesta tužilje usled organizacionih, tehnoloških i ekonomskih promena) nije nastupio u vreme donošenja rešenja, s obzirom da je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 14.07.2016. godine, koji je objavljen 15.09.2016. godine, kojim nije sistematizovano radno mesto tužilje, stupio na pravnu snagu 31.12.2016. godine, nakon donošenja spornog rešenja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili zahtev tužilje.

Članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o radu i utvrđeo činjenično stanje, odnosno da je spornim rešenjem tuženog od 26.12.2016. godine tužilji otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom, a da je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 14.07.2016. godine, koji je objavljen 15.09.2016. godine, kojim nije sistematizovano radno mesto tužilje, stupio na pravnu snagu 31.12.2016. godine, nakon što je tuženi doneo sporno rešenje, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 14.07.2016. godine, koji je objavljen 15.09.2016. godine, ne može imati retroaktivno dejstvo i da ne može biti osnov za donošenje spornog rešenja o otkazu ugovora o radu, jer otkazni razlog, ukidanje radnog mesta tužilje usled organizacionih, tehnoloških i ekonomskih promena još nije nastupio u vreme donošenja spornog rešenja, sa kojih razloga su pravilno nižestepeni sudovi poništili sporno rešenje tuženog, kao nezakonito i obavezali tuženog da tužilju vrati na rad, pravilnom primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Stoga su neosnovani navodi revizije tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava, jer se sa realizacijom Programa rešavanja viška zaposlenih u 2016. godini kod tuženog nije moglo otpočeti pre stupanja na snagu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 15.09.2016. godine, koji je stupio na pravnu snagu 31.12.2016. godine, a što je određeno samim Pravilnikom.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

S obzirom na uspeh tuženog u ovom postupku po reviziji, to isti nema pravo na troškove revizije, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić