Potvrda zakonitosti otkaza ugovora o radu usled organizacionih promena

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani revizijski navodi tužilje kojima se ukazuje da je drugostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, u vezi sa članom 8. ZPP. Naprotiv, pobijana odluka zasnovana je na činjeničnom stanju koje je utvrđeno ocenom dokaza od strane prvostepenog suda. Zbog navedenog bitna povreda na koju se ukazuje nije mogla biti učinjena u postupku pred drugostepenim sudom. Takođe, povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se revizijom ukazuje, po članu 407. stav 1. ZPP ne predstavlja razlog zbog koga se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme rešenjem tužene od 06.06.2002. godine radi obavljanja poslova radnog mesta „čistač“, a 01.02.2017. godine sa poslodavcem je zaključila ugovor o radu radi obavljanja istih poslova kao nameštenik. Tužilji je radni odnos prestao 15.11.2017. godine na osnovu rešenja tužene od 31.10.2017. godine primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, člana 187. stav 4. Zakona o zaposlenika u autonomnim pokrajinama i jedinica loklane samouprave i člana 22. Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, jer je usled organizacionih promena sprovedenih kod tužene prestala potrebe za njenim radom, a ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premeštena u skladu sa njenom stručnom spremom i utvrđeno je pravo na isplatu otpremnine od 190.458,08 dinara. Odlukom Vlade RS o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2017. godinu, određen je maksimalni broj zaposlenih u Opštini Rača za 2017. godinu od ukupno 90 zaposlenih u Opštinskoj upravi i u ustanovama i javnim preduzećima čiji je osnivač Opština Rača.

Na osnovu te odluke, tužena je donela Odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme za svaki organizacioni oblik u sistemu jedinice lokalne samouprave, tako da je za Opštinsku upravu određen maksimalni broj od 38 zaposlenih. Drugom izmenom kadrovskog plana utvrđen je potreba maksimalni broj službenika od 34, kao i broj nameštenika od 4. Nakon toga, tužena je donela Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji sistematizaciji radnih mesta od 13.10.2017. godine, kojim je ukinuto radno mestao „čistač“ na koje je tužilja bila raspoređena. Prethodno važećim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 13.03.2017. godine pod brojem 25 sistematizovano je radno mesta nameštenika „čistač“ kao i uslovi za obavljanje tih poslova za koje je predviđena stručna sprema - osmogodišnja škola ili četvrti stepen stručne spreme-ekonomski tehničar, sa jednim izvršiocem. Pre donošenja osporenog rešenja, u anketnom listu tužilja se izjasnila da nije saglasna da joj (sporazumno) prestane radni odnos kod tužene uz isplatu novčane naknade. Tužilji je isplaćena otpremnina u skladu sa zakonom. Između tužene i Radnje za pružanje usluga održavanja higijene Mima clean Rača PR BB zaključen je 19.04.2018. godine ugovor o pružanju usluga održavanja higijene kojim se pružalac usluga obavezao da obavlja poslove higijene zgrade Opštine Rača koju koristi Opštinska uprava i organi opštinske uprave. Rešenjem Republičkog fonda za PIO Filijala Kragijevac od 12.04.2013. godine tužilji nije priznato pravo na invalidsku penziju jer ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, a kod utvrđenja da postoji ograničenje radne sposobnosti, konstatovano je da se ne preporučuje rad na težim fizičkim poslovima koji podrazumevaju podizanje i prenošenje predmeta, kao ni dugotrajan rad u lošim mikro-klimatskim uslovima i u sredinama sa izraženim aero zagađenjima. Tužilja je završila osnovnu školu i tečaj stručne osposobljenosti za obavljanje poslova delatnosti ugostiteljstva za rad na poslovima kuvara. U skladu sa odlukom Opštinskog veća Opštine Rača od 28.08.2017. godine, u vreme donošenja osporenog rešenja, isto je potpisano od strane ovlašćenog lica vršioca dužnosti načelnika Opštine uprave opšine Rača, koje nije izmenjeno, niti poništeno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbama Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinica lokalne samouprave i Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe –Aneks, ocenio da tužilja osnovano zahteva poništaj rešenje o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog, nalazeći da je u vreme donošenja osporenog rešenja koje je potpisano od strane ovlašćenog lica, obavljala poslove radnog mesta „kafe- kuvar“, zbog čega nije mogla biti oglašena viškom zaposlenih sa radnog mesta „čistač“ na koje je formalno bila raspoređena, te da tužena nije razmotrila mogućnost raspoređivanja na druge poslove i mogućnost prekvalifikacije i dokvalifikacije, zbog čega je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da je vrati na poslove koji odgovaraju njenoj vrsti i stepenu stručne spreme i radnom iskustvu.

Po stanovištu drugostepenog suda, navedeni zaključak prvostepenog suda zasnovan je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je u skladu sa odredbama Zakona o zaposlenika u autonomnim pokrajinama i jedinica lokalne samouprave i Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, a imajući u vida da je Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji sistematizaciji radnih mesta od 13.10.2017. godine ukinuto radnio mesto „čistač“ na kome je tužilja bila raspoređena, pri čemu tužena nije mogla da obezbedi tužilji premeštaj na drugo odgovarajuće radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, jer nije ispunjavala uslove u pogledu potrebnog stepena i vrste stručne spreme na za jedno radno mesto sistematizovano novim pravilnikom. Okolnost da je tužena poslove održavalja higijene poverila trećem licu, ne utiče na zakonitost pobijanog rešenja, jer poslodavac ima pravo da prema svojim potrebama u cilju racionalizacije i uštede u skaldu sa svojom poslovnom poitikom, samostalno odredi na koji način će organizovati proces rada i obavljanje pojedinih poslova. Iz iznetih razloga je zaključio da je neosnovan zahtev za poništaj osporenog rešenja, kao i zahtev za vraćanje na rad.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi revizije tužilje kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...95/18), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla, ili dođe do smanjenja obima posla. Na osnovu odredbe člana 158. i 159. istog Zakona, propisana je obaveza poslodavca da zaposlenom za čijim je radom prestala potreba isplati otpremninu.

Prema članu 187. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017), odredbe ovog zakona o premeštaju i raspoređivanju službenika shodno se primenjuju na nameštenike (stav 1.). Rešenje o premeštaju, odnosno raspoređivanju nameštenika zamenjuje po sili zakona odgovarajuće odredbe ugovora o radu (stav 2.). Ako nameštenik odbije premeštaj, odnosno raspoređivanje, otkazuje mu se ugovor o radu (stav 3.). Namešteniku se otkazuje ugovor o radu kada usled promene unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom (stav 4.).

U konkretnom slučaju, kod tuženog je došlo do sprovođenja postupka racionalizacije propisanog Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 68/15 i 85/15). Tim zakonom utvrđena je racionalizacija odnosno način određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih do dostizanja utvrđenog maksimalnog broja. U postupku utvrđivanja viška zaposlenih u skladu sa navedenim zakonom i Odlukom Vlade RS o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2017. godinu (kojom je određen maksimalan broj zaposlenih u opštini Rača za 2017. godinu od ukupno 90 zaposlenih u Opštinskoj upravi i u ustanovama i javnim preduzećima čiji je osnivač Opština Rača), Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme za svaki organizacioni oblik u sistemu jedinice lolane samouprave i Drugom izmenom kadrovskog plana Opštinske uprave opštine Rača, tužena je donela Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji sistematizaciji radnih mesta od 13.10.2017. godine. Tim pravilnikom predviđena su četiri radna mesta u statusu nameštenika sa četiri izvršilaca i time je ukinuto radno mesto „čistač“ (jedan izvršilac) na koje je tužilja bila raspoređena prema ranije važećem aktu o sistematizaciji kojim je bilo sistematizovano šest radnih mesta u statusu nameštenika u sa 7 izvršilaca.

Sledom iznetog i po stanovištu ovog suda, u konkretnom slučaju je postojao osnov za primenu otkaznog razloga propisanog članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, jer je radno mesto na kojem je tužilja bila raspoređena ukinuto, to je došlo do prestanka potrebe za njenim radom usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, iskazan je kroz izmenu akta o organizaciji i sistematizaciji poslova. U toj situaciji, nasuprot navodima revizije, kada je radno mesto ukinuto, tužena nije bila u obavezi da izvrši ocenjivanje zaposlenih na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma i merila, jer je primena kriterijuma obavezna samo u situaciji smanjenja broja izvršilaca na istom radnom mestu, što ovde nije slučaj. Osim toga, činjenica da su radi obavljanja poslova ukinutog radnog mesta na koje je tužilja bila raspoređena, angažovana Radnja za pružanje usluga održavanja higijene Mima clean Rača PR BB na osnovu zaključenog ugovor o pružanju usluga održavanja higijene je bez uticaja, jer je autonomno pravo poslodavca da samostalno, prema svojim potrebama, u cilju racionalizacije u skladu sa svojom poslovnom politikom, odredi način na koji će organizovati proces rada i obavljanje određenih poslova kada je procenio da je to za njega rentabilnije, pa sud ne može ceniti njihovu celishodnost i opravdanost jer to nije u njegovoj nadležnosti.

Neosnovani su navodi revizije da tužena prilikom smanjenja broja zaposlenih nije uzela u obzir mogućnost raspoređivanja na druge posdlove, prekvalifikacije i dokvalifikacije, kao i rad sa nepunim radnim vremenom i da nije mogla biti oglašena viškom, jer je faktički obavljala poslove „kafe kuvar“ od 2013. godine nakon povrede na radu. Naime, tužilja je završila osnovnu školu (osnovno obrazovanje i vaspitanje) i shodno tom stepenu stručne spreme, tužilja je bila raspoređena na radnom mestu „čistač“ prema zahtevanoj stručnoj spremi iz ranije važećeg akta o sitematizaciji (NK- osmogodišnja škola). Tečaj stručne osposobljenosti za obavljanje delatnosti ugostiteljstva za rad na poslovima kuvara koji se uz opšte i posebne uslove po Zakonu o privatnim preduzetnicima mogu obavljati samostalno i na način predviđen posebnim zakonom za pojedine delatnosti utvrđene zakonom, tužilja je stekla diplomu Radničkog univerzitetea u Kragujevcu dana 30.08.2012. godine (drugi stepen stručne spreme).

Imajući u vidu da je kod tuženog poslodavca prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima je tužilja bila raspoređena i da je ukinuto to radno mesto, a kod utvrđenja da poslodavac nije bio u mogućnosti da izvrši premeštaj tužilje na drugo radno mesto koje bi bilo odgovarajuće za nju prema vrsti i stepenu njene stručne spreme i znanju i sposobnostima, jer nije ispunjavala te uslove na za jedno sistematizovano radno mesto u statusu nametštenika, a time i za poslove „kafe kuvar“ (III stepen stručne spreme - srednje stručno obrazovanje u trajanju od tri godine, KV radnik trgovačkog ili ugostiteljskog smera), kako prema ranije važećem aktu o sistematizaciji pre sprovedene racionalizacije, tako i u skladu sa novim aktom od 13.10.2017. godine, a s tim u vezi ni mogućnosti za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju i rad sa nepunim radnim vremenom, sledi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da je pobijano rešenje doneto od strane ovlašćenog lica, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu uz isplatu otpremnine zakonito, a zahtev tužilje za njegov poništaj i vraćanje na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu, neosnovan.

Navodi revizije tužilje, kojima se ukazuje na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza i upućuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, što ovde nije slučaj.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. ZPP, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković