Odbijanje revizije za naknadu štete zbog nedostatka protivpravnog postupanja poslodavca

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilja u reviziji izričito navodi bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 5. i tačke 12. stava 2. označenog člana, zbog kojih se ovaj vanredni pravni lek po zakonu ne može izjaviti (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP). Bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP su razlog za reviziju samo ako su učinjene u drugostepenom postupku. Revizijom tužilje se konkretno ne navodi odredba procesnog prava koju drugostepeni sud nije primenio ili je pogrešno primenio, a što je uticalo ili moglo uticati na odluku tog sud o njenoj žalbi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ugovorom o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 15.12.2014. godine zasnovala radni odnos sa tuženim na radnom mestu direktora proizvodnje. Tuženi je preduzeće koje se bavi protektiranjem i obnavljanjem ..., a svoju delatnost obavlja u dve radne jedinice - u ... i ... . Zasnivanjem radnog odnosa tužilja je trebalo da preuzme celokupno poslovanje radne jedinice tuženog u ..., u kojoj radi veći broj zaposlenih. Osnivači tuženog su poznavali tužilju koja je pre zasnivanja radnog odnosa sa tuženim 25 godina radila u Preduzeću „VV“ iz ..., u poslednjih 15 godina na mestu direktora protektirnice ... . Sa tužiljom je postignut usmeni dogovor o mesečnoj zaradi od 1.500 evra i načinu njene isplate - deo na račun, a deo u gotovini i njenom povećanju po isteku roka od tri meseca na 1.750 evra, a zatim i na 2.000 evra. Po usmenom dogovoru tužilji, čije je prebivalište u ..., iznajmljen je opremljeni stan u ... koji je tuženi plaćao i omogućeno joj korišćenje službenog vozila. Ugovorom koji su stranke zaključile bilo je ugovoreno da će se tužilji u slučaju otkaza isplatiti iznos od 10.000 evra. Vremenom je došlo do nesuglasica između tužilje i osnivača tuženog koji nisu bili zadovoljni njenim radom. Početkom jula 2015. godine, pre odlaska na godišnji odmor, tužilja je odbila ponudu za radno mesto u ..., a naknadno i zaključenje aneksa ugovora kojim je raspoređena na radno mesto referenta za zaštitu radne sredine, pošto je prethodno tuženi ukinuo njeno radno mesto. Tužilja se po završetku godišnjeg odmora na rad vratila tek 30.11.2015. godine i radila je do 22.12.2015. godine, kada joj je uručeno rešenje o otkazu ugovora o radu. U međuvremenu, više puta je otvarala bolovanje, a u periodu od 16.10. do 30.10.2015. godine izostala je sa posla bez opravdanog razloga.

Prvi psihijatrijski pregled tužilja je obavila 24.08.2015. godine i tada je postavljena dijagnoza akutna reakcija na stres nastala zbog problema na poslu, sa ustanovljenom anksioznošću umerenog intenziteta. Kontrolni pregledi su obavljeni 08.09.2015. godine, kada je postavljena ista dijagnoza i 13.11.2015. godine, kada su postavljene dve dijagnoze - velika reakcija na stres sa reakcijom maladaptacije i funkcionalna bolest aparata za ravnotežu. Tuženi je rešenjem od 21.12.2015. godine otkazao ugovor o radu zato što tužilja nije potpisala aneks tog ugovora. Spor za poništaj tog rešenja okončan je pravnosnažno, rešenjem P1 408/16 od 22.07.2017. godine kojim je tužba odbačena zbog proteka roka za njeno podnošenje. Psihijatrijskim pregledom obavljenim 20.01.2016. godine, nakon uručenja rešenja o otkazu ugovora o radu, postavljena je dijagnoza depresija (promene prouzrokovane sredinskim uticajem) i tužilji data terapija lekovima. Ista dijagnoza postavljena je na kontrolnim pregledima obavljenim u periodu od februara do maja 2016. godine. Na poslednjem kontrolnom pregledu od 23.05.2016. godine uočeno je pogoršanje tužiljinog zdravlja, zbog čega je upućena na bolničko lečenje u trajanju od 25.05. do 30.06.2016. godine, sa istom dijagnozom. Po otpustu sa bolničkog lečenja tužilja je nastavila lečenje ambulantnim pregledima i korišćenjem lekova. Po nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra, kod tužilje je, kao posledica serije interpersonalnih incidenata, nastao reaktivni psihički poremećaj - reakcija na stres i poremećaj prilagođavanja, kao i stanje reaktivne depresije, zbog čega je ona trpela duševne bolove određenog intenziteta i dužine trajanja usled doživljene povrede časti i ugleda. Ustanovljena oboljenja, uz druga oboljenja organske prirode, smanjili su tužiljinu radnu sposobnost za 60%.

Između stranaka vođeno je ili se još uvek vodi više postupaka. Pravnosnažno su, odbijanjem tužbenog zahteva, okončani parnični postupci u kojima je tužilja zahtevala isplatu iznosa od 10.000 evra, ugovorenog za slučaj otkaza ugovora o radu i sudsku zaštitu od zlostavljanja na radu. U toku je parnica u kojoj tužilja traži isplatu zarade, naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor i troškove prevoza. Tužilja je pravnosnažno osuđena za krivično delo pronevere, izvršeno prisvajanjem lap-top uređaja i mobilnog telefona koji su joj dati prilikom zasnivanja radnog odnosa i koje, po prestanku rada, nije vratila tuženom.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, čiju pravilnost i potpunost tužilja ne može osporavati revizijom (član 407. stav 2. ZPP), nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Prema odredbi člana 164. Zakona o radu, poslodavac je dužan da naknadi štetu koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom, povredom nekog njegovog prava ili povredom, odnosno narušenjem zdravlja zaposlenog. Povreda prava zaposlenog postoji kada poslodavac donese odluku ili preduzme radnju koja nije u skladu sa zakonom ili opštim aktom. Osnov odgovornosti za štetu nastalu takvom povredom je krivica, u skladu sa članom 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno nezakonit akt ili postupak poslodavca. U slučaju povrede prava iz radnog odnosa zaposleni može da ostvari pravo na naknadu materijalne štete, a pod određenim uslovima i pravo na naknadu nematerijalne štete.

Naknada nematerijalne štete se po članu 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima može dosuditi ako je povreda izazvala ozbiljniji poremećaj psihičke, odnosno emocionalne ravnoteže u vidu duševnih bolova čiji intenzitet i trajanje opravdava određivanje pravične novčane satisfakcije. Takav poremećaj obično se javlja kod nezakonitog prestanka radnog odnosa, kada je zaposleni izložen duševnim bolovima zbog povrede prava na rad, a u slučaju šikane i zbog povrede ličnog integriteta, odnosno dostojanstva.

Tužilja u ovom sporu potražuje naknadu materijalne štete u skladu sa članom 188. i članom 195. Zakona o obligacionim odnosima, kao i naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede ugleda, časti i prava ličnosti predviđene članom 200. stav 1. istog zakona.

Iz utvrđenih činjenica, naročito onih utvrđenih veštačenjem, sledi da je psihički poremećaj tužilje vremenski i sadržajno povezan sa spoljnim traumatičnim događajem - serijom interpersonalnih incidenata i loše komunikacije sa poslodavcem, ispoljenih prozivanjem i nagoveštavanjem da poslodavac nije zadovoljan njenim radom te premeštajem na drugo radno mesto, koji su u konačnom rezultirali gubitkom posla. Ove postupke tužilja je doživela i kao zlostavljanje na radu, zbog čega je tražila i sudsku zaštitu. Sudski postupak zaštite od zlostavljanja na radu pravnosnažno je okončan presudom P1 13/15 od 05.09.2016. godine. Tom presudom odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilja zlostavljana na radu lišavanjem konkretnih radnih zadataka, neprimerenim komentarisanjem njenih radnih sposobnosti i rezultata, pokušajem oduzimanja sredstava za rad, izbegavanjem komunikacije i blokadom službenog mobilnog telefona i elektronske adrese, kao i zloupotrebom prava na donošenje pojedinačnih akata pogoršavanjem uslova rada. Istom presudom odbijen je i tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila naknadu nematerijalne šete za duševne bolove zbog povrede dostojanstva, zdravlja, ličnog i profesionalnog integriteta i položaja.

Sledstveno izloženom, u međusobnom odnosu stranaka zasnovanom ugovorom o radu, nije postojalo zlonamerno i šikanozno ponašanje tužene izvršeno sa namerom da se tužilji povredi ugled, čast i druga prava ličnosti, odnosno nanese duševni bol. To pored ostalog potrvrđuje i pravnosnažna sudska odluka kojom je odbijen zahtev tužilje za utvrđenje da je tuženi zlostavljao na radu. Rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito - nije poništeno u sudskom postupku, a zakonitim aktom o prestanku radnog odnosa zaposlenom se ne može prouzrokovati šteta.

Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić