Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4325/2022
19.10.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Jasmina Antonijević advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Mediana“ Niš, čiji je punomoćnik Dragan Jovanović advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3661/2022 od 11.08.2022. godine, u sednici održanoj dana 19.10.2023. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3661/2022 od 11.08.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3661/2022 od 11.08.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3661/2022 od 11.08.2022. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 3506/21 od 20.05.2022. godine u stavovima prvom, trećem, petom i šestom izreke kojima je odbijen tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da isplati tužiocu, na ime manje isplaćene zarade po osnovu minulog rada za period od aprila 2014. godine do oktobra 2015. godine, manje isplaćenje naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.02.2015. godine do 31.12.2015. godine, pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog iznosa do isplate i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. stav 1. takona o parničnom postupku - ZPP (posebna revizija) pobijajući odluku iz svih zakonskih razloga.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini između zahtevane i isplaćene zarade prema Zakonu o radu, ugovoru o radu i kolektivnom ugovoru tuženog, važećem u utuženom periodu, po osnovu manje isplaćene zarade po osnovu minulog rada za period od aprila 2014. godine do oktobra 2015. godine i naknade troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.02.2015. godine do 31.12.2015. godine. Presuđenjem u ovoj parnici sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama revizijskog suda, donetim po tužbama zaposlenih za isplatu zarade uvećane u skladu sa kolektivnim ugovorom, u situaciji kada je povećanje zarade ograničeno posebnim zakonom. Ukazivanje revidenta na drugačije sudske odluke u sličnim situacijama ne predstavlja nužno i različito odlučivanje, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse, niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnoravnosti građana, ni za novim tumačenjem prava, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke, u smislu člana 404. stav 2. ZPP.