Neosnovanost zahteva za prerastanje radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme u prosveti

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1703/23 od 07.06.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 372/22 od 22.11.2022. godine u stavu prvom i drugom izreke, tako što su poništena kao nezakonita rešenje direktora tužene broj .. od 12.04.2019. godine i rešenje školskog odbora tužene broj .. od 16.05.2019. godine i tužena obavezana da tužilji prizna sva prava iz radnog odnosa od prestanka radnog odnosa do kraja školske 2018/19 godine. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke tako što je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 83.250,00 dinara, a obavezana tužena da tužilji naknadi troškove prvostepenog i drugostepenog parničnog postupka u iznosu od 146.250,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijane presude u smislu člana 408. i 441 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) - ZPP i utvrdio da revizije nisu osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijima ukazuje. Ukazivanje tužilje na bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je diplomirani ... sa sedmim stepenom stručne spreme i bila je u radnom odnosu na određeno vreme kod tužene od 2012. godine sa nepunim radnim vremenom, radi obavljanja nastave ... . Tužilja je sa tuženom za školsku 2016/17 godinu zaključila ugovor o radu od 20.09.2016. godine kojim je zasnovala radni odnos na određeno vreme, a zatim aneks broj .. od 22.08.2018. godine, kojim je izmenjen pravni osnov zasnivanja radnog odnosa tužilje kod tužene. Rešenjem o prestanku radnog odnosa od 27.08.2018. godine tužilji je prestao radni odnos sa danom 31.08.2018. godine. Na navedeno rešenje tužilja nije izjavila žalbu, te je pomenuto rešenje postalo konačno i pravnosnažno. Zbog ukazane potrebe radnog angažovanja tužilje kod tužene, ista je bila pozvana radi radnog angažovanja u školskoj 2018/19 godini, što je tužilja i prihvatila. Rešenjem tužene broj .. od 17.09.2018. godine utvrđena je struktura radnog vremena tužilje u školskoj 2018/19 godini na poslovima nastavnika ..., sa 44,44% od punog radnog vremena i sa primenom od 01.09.2018.godine. U pomenutoj školskoj godini tužilja je rad obavljala sve do 12.04.2019. godine u isturenom odeljenju u ... sa 44,44% od pune norme. Za vreme radnog angažovanja tužilja je uredno primala zaradu i ostvarivala sva prava iz radnog odnosa, ali tužilja nije potpisala ugovor o radu. Kod tužene je bila radno angažovana i BB, nastavnik ... sa 22,22% radnog angažovanja, na neodređeno vreme. S obzirom da je BB bila radno angažovana i kod OŠ „Stanimir Veljković - Zele" sa sedištem u Bojniku, ista se obratila radnoj podgrupi sa zahtevom za „ukrupnjavanje norme", pa je između OŠ „Stanimir Veljković - Zele" iz Bojnika i OŠ „Vuk Karadžić" (tužene), zaključen sporazum o preuzimanju zaposlene BB dana 15.04.2019. godine. Tužilji je osporenim rešenjem direktora o prestanku radnog odnosa od 12.04.2019. godine otkazan ugovor o radu na određeno vreme zbog isteka roka na koji je zasnovan i radni odnos joj je prestao 24.04.2019. godine. Tužilja je izjavila žalbu na pomenuto rešenje, a školski odbor tužene doneo rešenje od 16.05.2019. godine kojim je odbio žalbu tužilje.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi člana 152. i člana 154. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/17... 6/20), ocenio da je neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilja u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene počev od 01.09.2018. godine, jer je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja lex specialis u odnosu na Zakon o radu i istim su propisana posebna pravila za prijem u radni odnos na neodređeno vreme u ustanovi školstva, te se u konkretnom slučaju ne može primeniti odreba člana 32. stav 2. Zakona o radu. Takođe, po oceni prvostepenog suda, rešenje direktora tužene broj .. od 12.04.2019. godine o prestanku radnog odnosa tužilji i rešenje školskog odbora tužene broj .. od 16.05.2019. godine su zakonita, jer je tužilja bila radno angažovana sa nepunim radnim vremenom od 44,44% od punog radnog vremena i nije bila u radnom odnosu na neodređeno vreme, a sporazumom o preuzimanju sa BB, ista je preuzeta iz OŠ „Stanimir Veljković – Zele“ kod tuženog za procenat radnog angažovanja tužilje. Kod navedenog, neosnovan je tužbeni zahtev da se tužilja vrati na rad u radni odnos na neodređeno vreme i da joj se priznaju sva prava iz radnog odnosa od prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad, kao i da joj se priznaju sva prava iz radnog odnosa od prestanka radnog odnosa do kraja školske 2018/19 godine.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da se tužilja nalazi u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog počev od 01.09.2018. godine, da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad u radni odnos na neodređeno vreme, kao i zahtev da se tužena obaveže da tužilji prizna sva prava iz radnog odnosa nakon isteka školske 2018/2019 godine do dana vraćanja na rad, prihvatajući zaključak prvostepenog suda da je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja lex specialis u odnosu na Zakon o radu i da su istim propisana posebna pravila za prijem u radni odnos na neodređeno vreme u ustanovi školstva, pri čemu je odredbom člana 155. stav 10. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu donetu nakon prvobitnog ukidanja i poništio kao nezakonita rešenja direktora tužene broj .. od 12.04.2019. godine o prestanku radnog odnosa tužilji i školskog odbora tužene broj .. od 16.05.2019. godine i obavezao tuženu da tužilji prizna sva prava iz radnog odnosa od prestanka radnog odnosa do kraja školske godine. Prema stanovištu drugostepenog suda, rešenje tužene od 17.09.2018. godine, koje je tužilja nesporno primila i kojim je utvrđena struktura radnog vremena tužilje u školskoj 2018/19 godini sa 44,44% od punog radiog vremena i sa primenom od 01.09.2018.godine, ima karakter ugovora o radu u situaciji kada stranke nisu zaključile ugovor o radu, jer ga tužilja nije potpisala. Kod navedenog, nije bilo osnova da tužilji radni odnos prestane pre kraja školske 2018/2019 godine u smislu odrebe člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nasuprot navodima revizija, odluke drugostepenog suda zasnovane su na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije tužilje, pravilna je pravna argumentacija nižestepenih sudova u pogledu neosnovanosti tužbenog zahteva da se utvrdi da je tužilja kod tužene u radnom odnosu na neodređeno vreme. Prema odredbi člana 155. stav 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Radi se o propisu lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu i u takvom slučaju odredbe Zakona o radu kao opšteg propisa su supsidijarne u smislu člana 2. stava 2. istog zakona u odnosu na ona pitanja koja nisu regulisana odredbama posebnog zakona, te je isključena primena odrebe člana 32. stav 2. Zakona o radu. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja regulisano je da se radni odnos na neodređeno vreme po navedenom zakonu zasniva isključivo na odnosu raspisanog konkursa, što ovde nije slučaj.

Pravilan je stav drugostepenog suda vezano za usvajanje tužbenog zahteva tužilje da se ponište kao nezakonita rešenja direktora tužene broj .. od 12.04.2019. godine o prestanku radnog odnosa tužilji i školskog odbora tužene broj .. od 16.05.2019. godine. Tužilja je kod tužene sve vreme bila radno anagažovana na određeno vreme i nakon što joj je prestao radni odnos 31.08.2018. godine, tužilja je zbog potrebe tuženog pozvana radi radnog angažovanja u školskoj 2018/19 godini, što je i prihvatila, ali nije potpisala ugovor o radu. Rešenjem tužene od 17.09.2018. godine tužilji je utvrđena struktura radnog vremena u školskoj 2018/19 godini na poslovima nastavnika ..., sa 44,44% od punog radnog vremena i sa primenom od 01.09.2018.godine i tužilja je nastavila da radi kod tužene sve do 24.04.2019. godine, kada joj je rešenjem tužene prestao radni odnos. U tom periodu ostvarila je sva prava iz radnog odnosa, redovno joj je isplaćivana zarada, bila je prijavljena na obavezno socijalno osiguranje, i obaveze u tom pogledu od strane tužene su uredno izvršene, te iako nije imala zaključen ugovor o radu, imajući u vidu i sadržinu rešenja tužene od 17.09.2018. godine, može se zaključiti da je tužilja zasnovala radni odnos na određeno vreme kod tuženog za školsku 2018/2019 godinu. Kod navedenog, pravilan je zaključak drugostepenog suda da su rešenje direktora tužene od 12.04.2019. godine i rešenje školskog odbora tužene od 16.05.2019. godine nezakonita, jer nije bilo osnova da tužilji radni odnos prestane istekom roka na koji je zasnovan pre kraja školske 2018/2019 godine, te je pravilno obavezana tužena da tužilji prizna sva prava iz radnog odnosa od prestanka radnog odnosa do kraja školske 2018/19 godine.

Navodima iz revizija stranaka ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijanih odluka. Ovo iz razloga što Vrhovni sud nalazi da su drugostepene presude donete pravilnom primenom materijalnog prava. Osim toga, u revizijama se ponavljaju navodi koji su isticani u žalbenom i u prvostepenom postupku i bili su predmet pravilne ocene nižestepenih sudova.

Na osnovu svega iznetog, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Vrhovni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbio zahteve stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka jer nisu postigle uspeh u ovom postupku, a trošak za sastav odgovora na reviziju nije bio potreban za donošenje odluke revizijskog suda.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković