Nedozvoljenost posebne revizije u radnom sporu o poništaju rešenja o koeficijentu

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Miletić, advokat iz ..., protiv tužene Opština Knjaževac, čiji je zakonski zastupnik Pravobranilac opštine Knjaževac, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2525/23 od 09.08.2023. godine, u sednici održanoj 20.03.2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2525/23 od 09.08.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2525/23 od 09.08.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Knjaževcu P1 8/22 od 30.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje tužene broj ../2016-03 od 04.03.2016. godine u stavu drugom dispozitiva, samo za dodatni koeficijent od 5,75 i u stavu trećem dispozitiva kojim je odlučeno da se rešenje primenjuje počev od isplate plate za mesec mart 2016. godine i da se naloži tuženoj da donese rešenje u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postpuka isplati iznos od 124.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2525/23 od 09.08.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, a žalba tužioca u navedenom delu odbijena je kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 72.000,00 dinara, dok je zahtev za naknadu troškova preko tog iznosa do iznosa od 124.500,00 dinara odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava (član 404 Zakona o pa rničnom postupku).

Predmet tražene pravne zaštite je poništaj rešenja tužene kojim je tužiocu utvrđen koeficijent za obračun i isplatu plate, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da tužbeni zahtev nije osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Kod izloženog, u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 15.06.2016. godine. Predmet tužbenog zahteva je poništaj rešenja tužene kojim je tužiocu utvrđen koeficijent za obračun i isplatu plate.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih odnosa.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih odnosa revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog odnosa u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku, kod kojih je revizija uvek dozvoljena, iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već poništaj rešenja tužene kojim je tužiocu utvrđen koeficijent za obračun i isplatu plate, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković