Odbacivanje posebne revizije u sporu za naknadu troškova regresa

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom -ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv drugostepene presude, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon) jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava, kao ni da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Pravnosnažna odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen za isplatu manje isplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da je tužiocima ta naknada u utuženom periodu, obračunata zajedno sa naknadom troškova za ishranu u toku rada, na osnovu Kolektivnog ugovora tuženog iz 2015. godine i Kolektivnog ugovora tuženog iz 2018. godine i primenom materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Revizijom tužioca osporava se nalaz sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, na čijem mišljenju je zasnovana pobijana odluka, što znači da tužioci osporavaju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 09.12.2020. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 164.500,00 dinara.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković