Odbacivanje nedozvoljene žalbe i revizije u imovinskopravnom radnom sporu

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća u parnici tužilje AA iz ..., kao pravnog sledbenika pok. BB, čiji je punomoćnik Nataša Mijaljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprava za vatrogasno spasilačke jedinice Beograd, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo Beograd, radi isplate, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 142/18 od 30.11.2018. godine i o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3821/17 od 08.03.2018. godine, u sednici održanoj 10.12.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, žalba tužene izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 142/18 od 30.11.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3821/17 od 08.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1936/16 od 29.05.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pravnog sledbenika pok. BB i obavezana tužena da tužilji na ime neisplaćenih zarada njenog pok. muža BB po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada u dane državnih i verskih praznika za period od 26.09.2008. godine do 26.09.2011. godine isplati pojedinačno navedene mesečne iznose u tom stavu izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti, do konačne isplate. Drugim stavom izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 203.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.05.2017. godine, kao dana presuđenja, do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3821/17 od 08.03.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju s pozivom na član 395. ZPP (pogrešno navodeći član 404.), zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem R4 142/18 od 30.11.2018. godine, odlučio da je nedopuštena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3821/17 od 08.03.2018. godine.

Protiv navedenog rešenja tužena je izjavila žalbu.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11...87/18), odnosno pre 01.02.2012. godine, pa se, primenom odredbe člana 506. stav 1. u vezi člana 508. tog Zakona, ovaj postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09) koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što žalbu tužene čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP). Protiv odluka drugostepenog suda – pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP).

Kako je protiv rešenja drugostepenog suda izjavljena žalba, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), a u vezi člana člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Prema članu 439. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09) revizija je dozvoljena u parnicima o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinsko pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.

Tužba radi isplate podneta je dana 26.09.2011. godine.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o parnici o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa u kome je revizija uvek dozvoljena, već o imovinsko pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje iz radnog odnosa, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela, u odnosu na svakog od tužilaca posebno, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić