Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebnih revizija u sporu za naknadu štete

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 220/22 od 17.03.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati za period od 01.10.2014. do 01.10.2017. godine na ime naknade štete zbog neisplaćenih dodatka na platu, i to na ime terenskog dodatka, pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom u visini i na način bliže naveden u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 128.650,09 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2054/22 od 09.08.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 220/22 od 17.03.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila revizije, i to u odnosu na presudu Gž1 2388/21 od 12.01.2022. godine zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a u odnosu na presudu Gž1 2054/22 od 09.08.2022. godine zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata uvećane plate po osnovu pripravnosti i naknade troškova boravka i rada na terenu (terenskog dodatka), a pravnosnažnim presudama je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, da pripravnost kao poseban oblik rada van radnog vremena u kom zaposleni mora biti stalno dostupan da bi, ako nastane potreba, izvršio neku neodložnu intervenciju, a što u znatnoj meri ograničava slobodu kretanja zaposlenog, te se za ovaj status zaposlenima dodeljuje određena nadoknada, jer takav zaposleni u svakom momentu može biti pozvan na rad, a dežurstvo van radnog vremena vrši se isključivo u cilju obavljanja posla kao i uz naknadu po osnovu terenskog dodatka realizovanog faktičkim radom izvan službenih prostorija i boravkom na terenu -terenski rad u kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije. Dakle presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse, u kojoj je raspravljeno pitanje prava policajaca i ovlašćenih službenih lica na uvećanu platu za prekovremeni rad, pripravnost, terenski dodatak i druge vidove neredovnosti u radu, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete u visini neisplaćenih dodataka na platu tužioca (tužba radi novčanog potraživanja) u ovom sporu podneta je 01.11.2017. godine, a ukupna vrednost predmeta spora je 382.504,73 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da su revizije tužene nedozvoljene, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković