Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu za isplatu otpremnine
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud ne dozvoljava odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj i odbacuje je kao nedozvoljenu. Odluka o isplati otpremnine u skladu je sa sudskom praksom, a vrednost spora je ispod cenzusa za reviziju, pa nema uslova za njeno razmatranje.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 450/2021
21.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Slađane Nakić Momirović, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Milojičić, advokat iz ..., protiv tuženog „Lučić-Prigrevica“ a.d. Novi Sad, čiji je punomoćnik Mirjana P. Rajić Ilić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1847/20 od 16.11.2020. godine, u sednici održanoj dana 21.02.2022. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1847/20 od 16.11.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1847/20 od 16.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 51/19 od 11.12.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime neisplaćene otpremnine isplati iznos od 367.302,93 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom od 01.06.2006. godine, pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 112.234,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1847/20 od 16.11.2020. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stavom 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/1, 49/13, 73/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) - u daljem tekstu ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužiocu je radni odnos prestao kao zaposlenom za čijim radom je prestala potreba zbog čega je tuženi, na osnovu člana 158. stava 1. ZOR, dužan da mu isplati otpremninu. Članom 152. PKU tuženog propisan je iznos otpremnine od 250 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu, pa se ne radi o deviznom, već o dinarskom potraživanju za koje je strana valuta ugovorena kao valorimetar. O tužbenom zahtevu sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjima i pravnim osnovom. Stoga u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba za isplatu podneta je 01.08.2007. godine, drugostepena presuda doneta je 16.10.2020. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena.
Vrhovni kasacioni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić