Odbijanje predloga za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Predmet spora je potraživanje naknade zarade u visini od 10% za dodatni rad i podršku sa učenicima koji nastavu pohađaju po individualnom obrazovanom planu – odnosno IOP programu. Nižestepeni sudovi su uzeli u obzir da je jedan od ciljeva redovnog vaspitno - obrazovnog sistema i inkluzija, odnosno uključivanje u taj sistem i dece sa teškoćom u razvoju, te da je u konkretnom slučaju neophodno šire, sistemsko i ciljno tumačenje Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (“Službeni glasnik RS” br. 44/2001...58/2014), uz njenu primenu i na konkretnu situaciju u kojoj je tužilja u okviru redovne osnovne škole, radila i sa učenicima ometenim u razvoju. Iz navedenih razloga nižestepeni sudovi su na osnovu člana 3. stav 1. tačka 4. Uredbe, usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu da tužilji isplati razliku u plati do uvećanja za 10% za sporni period, imajući u vidu da pitanje prava na uvećanje zarade nastavnicima odeljenja sa decom ometenom u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi kao i primena Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama nije sporna u sudskoj praksi niti zahteva novo tumačenje prava. Uz reviziju nisu priložene drugačije presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima koje bi opravdavale potrebu da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1.i 3.).

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.09.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 30.995,25 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković