Odbijanje revizije u sporu za utvrđenje postojanja radnog odnosa zbog prekluzije
Kratak pregled
Vrhovni sud je odbio reviziju tužioca i potvrdio nižestepene odluke. Tužba za utvrđenje postojanja radnog odnosa odbačena je kao neblagovremena, jer je podneta nakon isteka prekluzivnog roka od 60 dana od prestanka faktičkog rada.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4698/2022
11.10.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Duško Pjevač, advokat iz ..., protiv tuženog „Pan“ d.o.o. Društvo za trgovinu, proizvodnju i usluge Beograd, čiji je punomoćnik Mirko Đorđević, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 895/22 od 18.05.2022. godine, u sednici održanoj 11.10.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovane revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 895/22 od 18.05.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3428/19 od 06.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se utvrdi da tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 15.12.2008. godine do 05.06.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obeveže tuženi da tužiocu za svaki mesec perioda od 15.12.2008. godine do 05.06.2018. godine na iznose od 45.000,00 dinara uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za obavezno socijalno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neisplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada u periodu od 01.09.2016. godine do 31.05.2018. godine isplati iznose po 7.000,00 dinara za svaki mesec pojedinačno sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća do isplate i da na navede iznose za tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za obavezno socijalno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kao i da tužiocu na ime naknade štete za neiskorišćeni srazmerno deo godišnjeg odmora za 2018. Godinu isplati iznos od 15.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.07.2018. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 122.840,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 895/22 od 18.05.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presu da i odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. i 441. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20) - ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je faktički obavljao poslove za tuženog do 05.06.2018. godine, bez zaključenog ugovora o radu. Prema navodima tužioca, radno vreme mu je bilo od 09-17 časova, dogovorena zarada je bila 400 evra koju je dobija na ruke, a ostvario je i časove prekovremenog rada koji mu nisu plaćeni.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 195. Zakona o radu odbacili tužbu u delu zahteva za utvrđenje postojanja radnog odnosa u periodu od 15.12.2008. godine do 05.06.2018. godine, budući da je faktički rad prestao 05.06.2018. godine, a tužilac u prekluzivnom roku od 60 dana nije zatražio sudsku zaštitu. Kako je odbačena tužba za utvrđenje postojanja radnog odnosa, posledično je odbijen i zahtev za uplatu doprinosa za socijalno osiguranje, isplatu zarade za prekovremeni rad i naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
Po oceni Vrhovnog suda, odluke nižestepenih sudova zasnovane su na pravilnoj primeni materijalnog prava.
Odredbom člana 195. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05... 75/14) propisano je da zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava. Prema stavu drugom tog člana, rok za pokretanje spora je 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
U konkretnom slučaju, tužilac je prestao sa faktičkim radom kod tuženog 05.06.2018. godine i tada je saznao za eventualnu povredu prava, a tužbu za zaštitu svojih prava je podneo 21.10.2018. godine, po isteku zakonom propisanog roka za podnošenje tužbe, zbog čega je prekludiran u zaštiti svog radnopravnog statusa. Kod navedenog, pravilno su nižestepeni sudovi odbacili tužbu u delu zahteva da se utvrdi da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog. S obzirom da od glavnog zahteva (utvrđenje postojanja radnog odnosa) zavisi sudbina sporednih zahteva (uplata doprinosa, naknade za neiskorišćeni godišnji odmor i prekovremeni rad), kao prava iz radnog odnosa, to su i ovi zahtevi neosnovani.
Tužilac u reviziji ponavlja navode koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a koje navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata, te su isti, po oceni ovog suda, bez uticaja na drugačiju odluku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.
Kako je revizija tužioca odbijena, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković