Zakonitost otkaza ugovora o radu usled ukidanja radnog mesta

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova njenog sastava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. i 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) - ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ZPP. Pobijana presuda nije doneta primenom navedene zakonske odredbe, pa osporavnje ocene dokaza kojim se suštinski osporavaju činjenice utvrđene u prvostepenom postupku nije dozvoljeno u revizijskom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme 08.12.2015. godine na radnom mestu „rukovalac na mašini na liniji za obradu ...“ i aneksom ugovora o radu od 01.06.2018. godine raspoređen je na poslove radnog mesta „radnik fizičko-tehničkog obezbeđenja". Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 16.01.2020. godine u delu „Higijena, održavanje fabrike i obezbeđenje" bilo je predviđeno radno mesto „radnik fizičko-tehničkog obezbeđenja". Kod tuženog je nastupila potreba da se služba obezbeđenja podigne na viši stepen, pa je tuženi odlučio da je zbog celishodnosti i ekonomičnosti najbolje da radnike obezbeđenja angažuje preko Agencije za obezbeđenje. Usled navedenog, Odlukom direktora tuženog od 03.03.2020. godine ukinuto je radno mesto „radnik fizičko- tehničkog obezbeđenja", predviđeno članom 17. stav 1. tačka 23. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 16.01.2020. godine. Na osnovu navedene odluke tuženi je istog dana 03.03.2020. godine doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 16.01.2020. godine, te je brisana tačka 23. stava 1. člana 17. Pravilnika. Navedeni Pravilnik je istog dana istaknut na oglasnoj tabli tuženog i dana 12.03.2020. godine je stupio na pravnu snagu. Na osnovu rešenja tuženog od 12.03.2020. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu usled nastalih organizacionih promena kod poslodavca. U predmetnom rešenju navedeno je da je usled organizacioni promena kod tuženog prestala potreba za radom tužioca na poslovima "radnik fizičko-tehničkog obezbeđenja", da se predmetna organizaciona promena kod poslodavca sprovodi ukidanjem radnog mesta "radnik fizičko-tehničkog obezbeđenja" i angažovanjem profesionalne Agencije za obavljanje poslova fizičko- tehničkog obezbeđenja, te da tužiocu kod tuženog nije moguće obezbediti drugi posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi, a nema ni mogućnosti da se zaposlenom obezbedi prekvalifikacija za obavljanje drugih poslova, niti skraćeno radno vreme, niti upućivanje na rad kod drugog poslodavca. Istog dana doneta su rešenja o otkazu ugovora o radu i za ostalih pet zaposlenih koji su bili raspoređeni na poslove radnog mesta "radnik fizičko- tehničkog obezbeđenja". U trenutku prestanaka potrebe za radom tužioca, kod tuženog nije bilo mogućnosti da se tužilac rasporedi na neko drugo odgovarajuće radno mesto (radnik na liniji za obradu ...), s obzirom da su sva radna mesta kod tuženog u tom momentu bila popunjena. Tuženi je zaposlio nove radnike na liniji za obradu ... i to VV po osnovu ugovora o radu od 20.08.2020. godine i GG po osnovu ugovora o radu od 31.08.2020. godine. Na osnovu ugovora o radu od 21.05.2020. godine DD je zasnovao radni odnos sa tuženim radi obavanja poslova radnog mesta domara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca. Po nalaženju nižestepenih sudova osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito imajući u vidu da je radno mesto na kome je tužilac bio raspoređen ukinuto izmenom i dopunom Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 03.03.2020. godine, da tuženi nije mogao da obezbedi tužiocu premeštaj na drugo odgovarajuće radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, kao i da tuženi nije zaposlio novo lice za obavljanje poslova koje je tužilac obavljao do otkaza. Pored toga, tuženi nije bio u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, a tužiocu je isplaćena otpremnina iz člana 158. Zakona o radu. Kod izloženog, neosnovan je zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja, kao i zahtev za naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu od 12.03.2020. godine, tužiocu zaposlenom na poslovima "radnik fizičko-tehničkog obezbeđenja" otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog, uz isplatu otpremnine.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 13/17) je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U skladu sa navedenom zakonskom odredbom uslov za otkaz od strane poslodavca je da je došlo do tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem nekog posla kada se taj posao ukida ili je došlo do smanjenja obima posla, u kom slučaju se smanjuje broj izvršilaca na tom radnom mestu. U konkretnom slučaju radno mesto tužioca "radnik fizičko-tehničkog obezbeđenja" ukinuto je Odlukom direktora tuženog od 03.03.2020. godine, a zbog organizacione potrebe tuženog da iz razloga celishodnosti i ekonomičnosti, radnike obezbeđenja angažuje preko Agencije za obezbeđenje. Na osnovu navedene Odluke tuženi je istog dana 03.03.2020. godine doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog kojim je brisano radno mesto "radnik fizičko-tehničkog obezbeđenja", navedeni Pravilnik istakunut je na oglasnu tablu tuženog 03.03.2020. godine i stupio je na snagu istekom osam dana od objavljivanja. Dakle, tuženi je promenu koja je osnov za prestanak potrebe za određenim poslom iskazao kroz navedenu izmenu i dopunu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji kojom je ukunuto radno mesto tužioca, nakon čega je došlo do prestanka potrebe za njegovim radom u skladu sa članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Imajući u vidu navedeno, a kod utvrđenog da tuženi nije mogao da obezbedi tužiocu premeštaj na drugo odgovarajuće radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, da tuženi nije zaposlio novo lice za obavanje poslova koje je tužilac obavljao do otkaza, kao i da je tužiocu isplaćena otpremnina predviđena članom 158. Zakona o radu, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito.

Imajući u vidu akcesorni karakter zahteva za naknadu štete, pravilno su nižestepeni sudovi odbili i tužbeni zahtev za naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, u skladu sa članom 191. Zakona o radu.

Iz izloženih razloga neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Navodima revizije da je tuženi dva meseca nakon što mu je otkazao ugovor o radu zaposlio novo lice na radnom mestu domara, a nakon toga u avgustu i septembru 2020. godine zaposlio veći broj lica na radnom mestu „rukovalac na mašini na liniji za obradu ...“, tužilac ponavlja navode isticane u žalbi protiv prvostepene presude koji su bez uticaja upravo iz razloga koje daje drugostepeni sud i odnose se na to da tuženi u konkretnom slučaju nije postupio suprotno odredbi člana 182. stav 1. Zakona o radu. Naime, tuženi na poslovima koje je tužilac obavljao, a koji su opštim aktom tuženog ukinuti, nije zaposlio druga lica, već je za vršenje tih poslova angažovao Agenciju za obavljanje poslova obezbeđenja, a sve u skladu sa pravom poslodavca da prema svojim potrebama, u cilju racionalizacije i uštede i u skladu sa svojom poslovnom politikom, samostalno odredi način na koji će organizovati proces rada i obavljanje pojedinačnih poslova.

Ostalim navodima revizije se pobija utvrđeno činjenično i ocena izvedenih dokaza, što nije dozvoljeno u postupku po reviziji u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP. Osim toga, sve ove navode isticane i u žalbi tužioca, drugostepeni sud je cenio i o istima dao pravilne i jasne razloge koje prihvata i revizijski sud.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković