Rok za sudsku zaštitu prava iz radnog odnosa računa se od saznanja za povredu

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2090/19 od 21.08.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem, četvrtom i šestom izreke, a zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka su odbijeni.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova za sastav tog odgovora.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 441. ZPP, jer je u konkretnom slučaju reč o sporu o postojanju radnog odnosa, pa nema razloga za ispitivanje dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 1. tog zakona.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je zaposlen kod tužene na poslovima policajca u Policijskoj upravi ..., s tim što je kod tužene počeo da radi od 21.01.2009. godine, ali mu nije uručeno rešenje o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme iako je isto potpisao 05.03.2009. godine. Tužilac je radio u civilu i zadatke obavljao u ..., a tužena mu je isplaćivala platu do 31.05.2013. godine, posle čega je prestala isplata plate, iako je obavljao poslove za tuženu, pri čemu tužena nije donela rešenje o prestanku radnog odnosa. Tužena je vršila uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za tužioca od 08.02.2010. godine do 31.05.2013. godine, kada je odjavila tužioca sa osiguranja. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka finansijske struke utvrđena je visina mesečnih zarada koje bi tužilac ostvario u spornom periodu. Tužba u ovoj parnici podneta je 12.11.2015. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac ima pravni interes da zahteva utvrđenje da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene od 08.02.2010. godine, s obzirom da je tužena odjavila tužioca sa osiguranja kod nadležnog fonda i da mu nije dostavila rešenje ili neki drugi akt o prestanku radnog odnosa, pa je u obavezi da tužiocu za sporni period isplati neisplaćene zarade i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Po stanovištu ovog suda, tužena u reviziji osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i to člana 195. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05) važećeg u to vreme, kojim je propisano da se sudska zaštita u radnom sporu može tražiti u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno od saznanja za povredu prava.

Tužilac je za povredu prava saznao u junu mesecu 2013. godine, bez obzira što nije primio rešenje o prestanku radnog odnosa, jer je od juna meseca 2013. godine tužena prestala da mu isplaćuje zaradu. Kako je tužbu u ovom radnom sporu podneo 12.11.2015. godine, on je prekludiran u zašititi svojih prava iz radnog odnosa, zbog čega je ovaj sud preinačio nižestepene presude i odbio zahtev tužioca za utvrđenje da je kod tužene u radnom odnosu na neodređeno vreme. S obzirom da od zahteva za utvrđenja postojanja radnog odnosa zavisi i sudbina zahteva za isplatu naknade štete u visini pripadajućih plata i doprinosa za socijalno osiguranje, kao pravnih posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu, to su i ovi zahtevi odbijeni.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2, 163. stav 2. i 165. stav 2. ZPP, a visina je odmerena na ime traženih troškova za sastav žalbe i revizije po važećoj AT.

Zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer ovi troškovi nisu bili potrebni za vođenje parnice.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić