Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o ukidanju rešenja o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 513/2019
26.11.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Goran Stamenić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca AA iz ..., izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1677/14 od 15.12.2017. godine, u sednici održanoj 26.11.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1677/14 od 15.12.2017. godine u odnosu na tužioca AA i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1677/14 od 15.12.2017. godine, odbačen je predlog tužilaca za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom tog suda Gž1 1677/14 od 09.12.2014. godine.

Protiv napred navedenog rešenja drugostepenog suda, tužilac AA je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji tužioca AA na osnovu člana 399. u vezi člana 412. stav 4. i 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima, tužilac AA je sa ostalim tužiocima 03.09.2016. godine podneo predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1677/14 od 09.12.2014. godine, kojom je delimično preinačena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 156/14 od 13.03.2014. godine i odbijeni zahtevi tužilaca za isplatu uvećane plate po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada i rada u dane praznika, koji su neradni dani za 2006. godinu i 2007. godinu i zahtevi za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na iznose uvećane plate. Predlog za ponavljanje postupka podnet je na osnovu člana 426. stav 1. tačka 10. ZPP, a u predlogu je navedeno da je isti zasnovan na novim dokazima i da bi na osnovu toga bila doneta povoljnija odluka, a koje dokaze su prethodno pribavili od Biroa za informacije od javnog značaja Ministarstva unutrašnjih poslova, kome su se 07.03.2016. godine obratili sa zahtevom da im se dostave informacije – dokumenti za period od 01.07.2006. godine do 31.12.2011. godine i to za visinu koeficijenta za obračun zarade – rešenja kojim se određuju koeficijenti za obračun zarade policijskog službenika; naziv radnog mesta i zvanje – rešenje o raspoređivanju na radno mesto policijskog službenika; prisutnost na radu – radne liste policijskog službenika i to za zaposlenog u Ministarstvu unutrašnjih poslova sa statusom UOSL/OSL, sa četvrtim stepenom stručne spreme, koji u naznačenom periodu nije radio noću, prekovremeno i nije radio na dane državnih i verskih praznika koji su neradni dani, odnosno koji nije imao tzv. neredovnosti u radu. U predlogu su dalje naveli da je postupajući po navedenom zahtevu od 07.03.2016. godine Odeljenje za informacije od javnog značaja punomoćniku tužilaca 05.07.2016. godine dostavilo deo traženih podataka, da bi 22.07.2016. godine dostavilo preostali deo traženih podataka za predloženog uporednog radnika GG iz ..., te da su 22.07.2016. godine, dostavljanjem rešenja o koeficijentu zarade za uporednog radnika od strane Biroa za informacije od javnog značaja stekli mogućnost da upotrebe pribavljene dokaze kojima se utvrđuju činjenice i činjenična pitanja koja bi pravilnom primenom tumačenja materijalnog prava od strane Vrhovnog kasacionog suda bilo neopohodno utvrditi, a da do pravnosnažnog okončanja postupka koji je okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1677/14 od 09.12.2014. godine nisu raspolagali dokazima koji su pribavljeni od Biroa Biroa za informacije od javnog značaja, kako bi te dokaze mogli da koriste pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu. U predlogu je citiran pravni stav Vrhovnog kasacionog suda.

Drugostepeni sud je odbacio, kao nedozvoljen predlog, sa obrazloženjem da se predlog za ponavljanje žalbenog postupka zasniva na presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1677/14, rešenju Vrhovnog kasacionog suda Rev2 408/16 i na činjenici da je Apelacioni sud u Novom Sadu promenio stav u pogledu pojma uporednog zaposlenog, ali da to u smislu člana 426. tačka 10. ZPP ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka, zbog čega je predlog nedozvoljen, da tužioci nisu saznali za nove činjenice ili nove dokaze, jer navodi o pojmu uporednog zaposlenog istaknuti u predlogu, u smislu navedenog člana, to nisu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pogrešna je ocena drugostepenog suda o nedozvoljenosti predloga tužioca AA za ponavljanje postupka.

Članom 422. stavom 1. tačkom 9. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.

Tužilac AA je sa ostalim tužiocima podneo predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1677/14, na osnovu člana 422. stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku (koja odredba po sadržini odgovara odredbi iz člana 426. stav 1. tačka 10. važećeg ZPP, na koju se podnosilac u predlogu pozvao) zasnivajući ga na novim dokazima, koji su prethodno pribavljeni od Biroa za informacije od javnog značaja Ministarstva unutrašnjih poslova na osnovu kojih bi za njih mogla da bude doneta povoljnija odluka da su ti dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku, a ne s pozivom na presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1677/14, rešenje Vrhovnog kascionog suda Rev 408/16 i promenjenu praksu Apelacionog suda u Novom Sadu, kako je to pogrešno zaključio drugostepeni sud, zbog čega je navedeno rešenjem moralo biti ukinuto i vraćeno drugostepenom sudu da ponovo odluči o predlogu tužioca AA za ponavljanje postupka, jer drugostepeni sud nije utvrdio da li su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka sa razloga koji su predlogom traženi.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, ponovo odlučiti o predlogu za ponavljanje postupka tužioca AA, pri tome imajući u vidu da se u ovom slučaju na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11) primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku objavljenom u Službenom glasniku RS br.125/04.

Sa napred navedenih razloga, kako je pogrešnom primenom prava, odbačen kao nedozvoljen, predlog tužioca AA za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 406. stav 1. u vezi sa članom 412. stav 5. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić