Ukidanje presuda u radnom sporu zbog propusta utvrđivanja blagovremenosti tužbe

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/2014, 87/18) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac bio u radnom odnosu kod tužene, plata mu je isplaćivana sve do juna 2013. godine, kada je prestala isplata bez usmenog ili pismenog obrazloženja tužene i to, kako o prestanku isplate plata, tako i o njegovom budućem radno-pravnom statusu. Tužilac je u periodu od 10.04.2009. godine do 31.05.2013. godine ostvario status osiguranika po osnovu rada kod Ministarstva unutrašnjih poslova RS. Rešenjem tužene raspoređen je na zadatke i poslove ovlašćenog službenog lica tužene do 31.12.2013. godine, kada je ostvario pravo na posebnu penziju, u skladu sa Uredbom o uslovima za ostvarivanje prava na posebnu penziju zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova na teritoriji AP Kosovo i Metohije od 25.12.2013. godine.

Prema razlozima nižestepenih sudova tužilac je stekao status zaposlenog na neodređeno vreme 10.04.2009. godine, kao i pravo na isplatu zarade koja mu, kao pravo na osnovu rada pripada počev od juna 2013. godine, jer tužena na kojoj je teret dokazivanja nije dokazala da je tužiocu dostavila odluku o prestanku radnog odnosa.

Osnovan je revizijski navod da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. Imajući u vidu sve okolnosti slučaja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zbog pogrešnog pravnog shvatanja nižestepenih sudova izostalo utvrđenje relevantnih činjenica na okolnosti blagovremenosti tužbe radi utvrđenja postojanja radno-pravnog statusa tužioca kao zaposlenog na neodređeno vreme od čega zavisi pravo tužioca na isplatu plate i pravilna primena materijalnog prava o tužbenim zahtevima.

U konkretnom slučaju tužilac je kumulativno postavio tužbene zahteve i to radi utvrđenja postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme i naknadu plate sa isplatom doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu rada. S tim u vezi, utvrđenje radno-pravnog statusa tužioca kao zaposlenog na neodređeno vreme i eventualna povreda ovog prava tužioca je njegov primarni tužbeni zahtev. Blagovremenost ovakog postavljenog (primarnog) tužbenog zahteva je uslov da sud pristupi utvrđivanju ostalih relevantnih činjenica.

Saglasno revizijskim navodima, nema zakonite odluke o tužbenom zahtevu tužioca bez pravilne primene odredbe člana 195. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05), kojom je propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora je 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Polazeći od činjeničnog utvrđenja nižestepenih sudova za sada nije moguće pravilno primeniti navedenu zakonsku odredbu, odnosno nema uslova za ocenu blagovremenosti tužbe (u smislu člana 195. Zakona o radu), koju je tužilac podneo 04.08.2016. godine, jer su nižestepeni sudovi propustili da utvrde relevantnu činjenicu, a to je momenat saznanja tužioca da mu je povređeno pravo na sticanje radno-pravnog statusa zaposlenog na neodređeno vreme. Budući da iz tužiočevog iskaza proizlazi da mu je obustavljena isplata plate u junu 2013. godine, bez usmenog ili pismenog obrazloženja, potrebno je raspraviti od kakvog su značaja navedene činjenice na njegov radno-pravni status i momenat kada je tužilac za njih saznao.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo nižestepene presude uz vraćanje predmeta prvostepenom sudu na ponovno suđenje, primenom člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić