Nedozvoljenost revizije u sporu o naknadi za ishranu i regres
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbio je da odlučuje o posebnoj reviziji i odbacio je redovnu reviziju tužilje u sporu za isplatu naknade za ishranu i regres. Sud je utvrdio da ne postoje uslovi za izuzetnu dozvoljenost, a vrednost spora je ispod cenzusa.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 529/2020
24.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Branka Stanića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Miletić, advokat iz ..., protiv tužene OŠ „Petar Tasić“ iz Leskovca, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade troškova na ime ishrane u toku rada i regresa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1808/19 od 26.07.2019. godine, u sednici održanoj 24.02.2021. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1808/19 od 26.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1808/19 od 26.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 1000/17 od 14.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2015, 2016. i 2017. godinu isplati iznose bliže opisane u tom delu izreke sa zakonskom zateznom kamatom po godišnjem dospeću i na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od oktobra 2014. godine do juna 2017. godine u mesečnim iznosima bliže opisanim u tom delu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da sa tužiljom zaključi aneks ugovora o radu kojim se tužilji kao zaposlenoj priznaje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina, a naknada troškova za ishranu u toku rada izrazi u novčanom iznosu počev od dana podnošenja tužbe, te da ukoliko tuženi ne zaključi ovakav aneks ugovora o radu da se presuda ima smatrati pravnim osnovom za utvrđivanje visine naknade troškova za ishranu u toku rada i naknada troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora i njihovu isplatu tužilji počev od dana podnošenja tužbe kao i za izražavanje naknade troškova za ishranu u toku rada u novčanom iznosu u isplatnim listama. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na član 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP jer primena Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama na zaposlene u osnovnim i srednjim školama, kao i uračunavanje naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora kroz primenu koeficijenta za obračun plate, nije sporno u sudskoj praksi, niti zahteva novo tumačenje prava, a tužilja u reviziji ne ukazuje na druge sudske odluke kojima je na drugačiji način rešeno ovo pravno pitanje.
Revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Po članu 403. stav 3. ZPP, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 14.12.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 268.697,00 dinara.
S obzirom na to da je vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ispod 40.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, to je izjavljena revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić