Presuda o isključivoj krivici zaposlenog za povredu na radu

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Lazarević advokat iz ..., protiv tuženih Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd i JP „Elektroprivreda Srbije“Beograd, Ogranak Rudarski basen „Kolubara“ d.o.o. iz Lazarevca, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 124/19 od 27.09.2019. godine, u sednici veća koja je održana 10.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 124/19 od 27.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1384/17 od 11.10.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, Ogranak Rudarski basen „Kolubara“ d.o.o. da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 270.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljene fizičke bolove, iznos od 126.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i iznos od 225.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljeni strah sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.10.2018. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu u iznosima bliže označenim u ovom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 152.510,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.10.2018. godine, kao dana presuđenja pa do isplate, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 124/19 od 27.09.2019. godine stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1384/17 od 11.10.2018. godine u stavu drugom izreke, a žalba tužioca u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1384/17 od 11.10.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznose bliže označene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.10.2018. godine pa do konačne isplate, kao i sa troškovima parničnog postupka, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.10.2018. godine kao dana presuđenja pa do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu plati troškove postupka po žalbi, a stavom četvrtim odbijen je zahtev tuženog da tužiocu naknadi troškove prvostepenog parničnog postupka i troškove postupka po žalbi, kao neosnovan.

Protiv ove presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tužioca se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ na poslovima elektrotehničara. Dana 28.09.2012. godine tužilac se povredio na svom radnom mestu prilikom obavljanja radnih aktivnosti pripreme za zamenu ventila na tiristorima, na taj način što je, pripremajući se za zamenu ventila na tiristorskim regulatorima, bager krenuo u nastup, zbog čega je tužilac izgubio ravnotežu i sa obe ruke dodirnuo sabirnice 380 V, kojom prilikom je doživeo jak strujni udar i pretrpeo teške telesne povrede. Tužilac je imao radni zadatak da, zajedno sa električarem za bager, po nalogu svojih predpostavljenih izvrši popravku ventilatora od tiristora koji se nalazi u posebnom elektroodeljenju, pri samom vrhu bagera na visini od 25 metara, u odeljenju koje je zatvoreno, u vreme kada bager ne radi. Tužilac se sa pretpostavljenim dogovorio da će naloženi zadatak, koji inače njegov posao, odnosno navedenu popravku, izvršiti za vreme pauze. Međutim, samoinicijativno je odlučio da priđe bageru dok je bager radio, radi vizuelnog utvrđenja- da proveri koji alat će mu trebati i kada je došao naspram mesta gde je trebalo da izvrši intervenciju došlo je do nagle vibracije bagera, bager je krenuo u nastup, tužilac je izgubio ravnotežu, pao i instiktivno se uhvatio za sabirnice od 380 V AC tiristorskog regulatora pri čemu je doživeo strujni udar. Radno mesto tužioca na kome je radio prilikom ovog događaja je radno mesto sa povećanim rizikom. Tom prilikom tužilac je koristio zaštitnu opremu, za poslove je imao iskustvo od 7 godina i 4 meseca, ispunjavao propisane uslove za rad, bio je podvrgnut prethodnom periodičnom lekarskom pregledu, odnosno, bio je osposobljen za rad za poslove na kojima je došlo do navedene povrede.

Nalazeći da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, drugostepeni sud je primenom odredbe člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i člana 173. istog zakona preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Prema odredbi člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ko drugome prouzrokuje štetu dužan je nadoknaditi je ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Odredbom člana 173. istog zakona propisano je da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete, dok je članom 174. propisano da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.

U konkretnom slučaju, tužilac se nije pridržavao pravila o načinu postupanja u vezi sa naloženim radnim zadatkom- da će popravku izvršiti u vreme pauze, kada bager ne radi, iako je bio svestan opasnosti i rizika koje nepridržavanje pravila nosi sa sobom, imao je adekvatnu obuku, obavio zdravstvne preglede koji se zahtevaju za obavljanje posla, kritičnom prilikom imao je zaštitnu opremu i bio osposobljen za bezbedan rad, zbog čega je pravilan zaključak drugostepenog suda da je šteta koja je predmet spora nastala isključivom krivicom tužioca te da tuženi, kao poslodavac- organizator opasne delatnosti nije odgovoran, posebno imajući u vidu da je preduzeo sve mere zaštite na radu kojih se, suprotno zabrani, tužilac nije pridržavao i kritičnom prilikom postupio suprotno nalogu svog pretpostavljenog.

Nisu osnovani revizijski navodi tužioca da u izveštaju Komisije broj .. od 09.10.2012. godine, u koju je formirao tuženi, a koja se sastojala od četiri člana elektroinženjera, navedeno da sabirnice 380 V AC tiristorskog regulatora, kao i ultrabrzi osigurači fabrički nisu bili ni sa čim zaštićeni, te da komisija smatra da nije bilo propusta u radu, već da je do povređivanja tužioca došlo spletom nesrećnih okolnosti, te da tužilac nije preduzeo radnju otklanjanja kvara već samo pripremu u vidu provere koji alat mu je potreban radi otklanjanja kvara. Naime, u izveštaju Komisije je navedeno da je dogovor bio da se posao obavi za vreme pauze, da je posle takvog dogovora tužilac sam prišao tiristorskom regulatoru koji se nalazi ispod sabirnica koje su bile, kako se u izveštaju navodi zaštićene pleksiglasom, da je u tom trenutku bager krenuo u nastup, tužilac je izgubio ravnotežu i instinktivno se uhvatio za sabirnice koje su bile pod naponom, te da nije bilo propusta u radu, već je do povređivanja došlo spletom nesrećnih okolnosti. Upravo ovaj izveštaj ukazuje da do povređivanja tužioca nije došlo propustima tuženog, već spletom nesrećnih okolnosti, te da je tužilac, posle dogovora da posao obavi za vreme pauze kada bager ne radi, samoinicijativno odlučio da priđe bageru dok je radio, što upućuje na zaključak da postoji isključiva odgovornost tužioca za štetu koju je pretrpeo, u smislu člana 154 ZOO. Pozivanje tužioca u reviziji i to da sabirnice, koje su pod naponom, nisu bile fabrički zaštićene nije osnovano, jer iste nisu predviđene za hvatanje i tužilac ih je instinktivno uhvatio jer je izgubio ravnotežu.

Iz navedenih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić