Presuda Vrhovnog kasacionog suda o prestanku radnog odnosa na određeno vreme
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbija reviziju tužilje, potvrđujući zakonitost odluke o prestanku njenog radnog odnosa na određeno vreme. Prestankom radnog odnosa zaposlenog koga je zamenjivala, prestali su i razlozi za njeno angažovanje, a zakon isključuje prerastanje u neodređeno.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 580/2021
01.04.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Ivković, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Milutin Smiljković“ iz Vinaraca, radi poništaja odluke i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1791/2019 od 05.11.2020. godine, u sednici održanoj 01.04.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje AA iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1791/2019 od 05.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 410/18 od 18.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi, kao nezakonito, rešenje v.d. direktora tužene broj .. od 30.04.2018. godine i rešenje Školskog odbora tužene broj .. od 25.05.2018. godine, kao i da se tužena obaveže da tužilju vrati na rad i to u radni odnos na neodređeno vreme, na poslove koje je tužilja obavljala pre otkaza ugovora o radu i da joj prizna sva prava iz radnog odnosa od prestanka radnog odnosa pa do vraćanja na rad, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se troškovi postupka nedosuđuju.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž1 1791/2019 od 05.11.2020. godine, odbio, kao neosnovanu, žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Leskovcu P1 410/18 od 18.04.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede iz stava 1. tog člana Zakona pred drugostepenim sudom, koja bi mogla da utiču na donošenje zakonite i pravilne odluke. Navodima revizije tužilje ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka propisanu odredbom člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi, shodno odredbi člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tužene na određeno vreme sa nepunim radnim vremenom od 44,44% na radnom mestu nastavnika ..., do povratka zaposlenog sa funkcije, a na osnovu Ugovora o radu broj .. od 04.03.2014. godine. Rešenjem o prestanku radnog odnosa broj .. od 30.04.2018. godine, tužilji je radni odnos na određeno vreme prestao dana 30.04.2018. godine, sa obrazloženjem da je zasnovala radni odnos na određeno vreme do povratka zaposlenog sa funkcije, pa kako je direktoru škole BB, u skladu sa članom 128. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u toku trajanja mandata, prestao radni odnos zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju i on ne može da se vrati na radno mesto sa koga je izabran za direktora škole, to podrazumeva da tužilji prestaje radni odnos zasnovan na određeno vreme, dana 30.04.2018. godine. Rešenjem broj .. od 25.05.2008. godine, Školski odbor tužene je odbio prigovor tužilje i potvrdio rešenje v.d. direktora škole broj .. od 30.04.2018. godine. Potom je između parničnih stranaka početkom maja 2018. godine, zaključen novi ugovor o radu, kojim je tužilja zasnovala kod tužene radni odnos na određeno vreme, sa istim procentom norme i rokom trajanja od 60 dana. Na početku nove školske godine 2018/2019, parnične stranke su zaključile ugovor o radu, takođe na određeno vreme, sa istim procentom norme i sa vremenskim ograničenjem do 31.08.2019. godine.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi, kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno odbili tužbeni zahtev tužilje kojim je ona tražila da sud poništi, kao nezakonita, predmetna rešenja tužene, i obaveže je da tužilju vrati na rad u radni odnos na određeno vreme na poslove koje je obavljala pre otkaza ugovora o radu, te da joj prizna sva prava iz radnog odnosa od prestanka radnog odnosa pa do vraćanja na rad, kao neosnovan.
Odredbom člana 155. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018), propisano je da se radni odnos na određeno vreme u ustavi zasniva na osnovu konkursa sprovedenog na način propisan za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme. Ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme lice, pod tačkom 1. stava 2. te odredbe Zakona, radi zamene odsutnog zaposlenog, preko 60 dana. Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, jer je tako propisano odredbom člana 155. stav 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
U konkretnom slučaju, predmetna rešenja o prestanku radnog odnosa tužilje zasnovanog na određeno vreme kod tužene, a do povratka zaposlenog sa funkcije, i odbijanju njenog prigovora izjavljenog protiv tog rešenja su zakonita, jer zbog činjenice da je zaposlenom, radi čije zamene je tužilja zasnovala radni odnos, prestao radni odnos zbog sticanja uslova za starosnu penziju, sledi da su prestali razlozi zbog kojih je tužilja zasnovala radni odnos i da je ispunjen uslov za donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa, pošto prestankom radnog odnosa zaposlenom, radi čije zamene je tužilja zasnovala radni odnos na određeno vreme, prestaje i njegova privremena odsutnost. Pošto je citiranom odredbom Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja isključena mogućnost prerastanja radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, sledi da tužilja neosnovano ističe zahtev za vraćanje na rad u radni odnos na neodređeno vreme.
Neosnovani su navodi revizije tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava, u smislu odredbe člana 75. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da ugovor zaključen pod nemogućim odložnim uslovom je ništav, a nemogući raskidni uslov smatra se nepostojećim. Na predmetni slučaj ne primenjuje se citirana odredba Zakona o obligacionim odnosima, imajući u vidu da zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja propisuje posebni zakon, a to je Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji, kao specijalni zakon, isključuje primenu Zakona o obligacionim odnosima, kao opšteg zakona.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić