Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zakonitosti otkaza ugovora o radu

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilac je ugovorom o radu od 18.05.2012. godine, zasnovao radni odnos kod tuženog na određeno vreme, radi obavljanja poslova ... – ... u OJ .... ..., a aneksom ovog ugovora, od 17.07.2012. godine, raspoređen je na poslove .... Na iste poslove raspoređen je i Ugovorom o radu od 07.11.2012. godine, kojim je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme. Radni odnos mu je prestao 25.12.2013. godine, donošenjem pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu, primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, zbog povrede radne obaveze predviđene članom 16. tačka 1. i 43. Ugovora o radu, neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza i odgovornosti radnog mesta na koje je raspoređen i pričinjene štete od strane zaposlenog najmanje u visini prosečne zarade u preduzeću u mesecu u kojem je pričinjena šteta, odnosno u mesecu u kojem je prvi put pričinjena šteta, ukoliko se radi o višestrukom činjenju štete. Donošenju rešenja prethodilo je upozorenje od 25.09.2013. godine, o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilac pismeno izjasnio.

Ispitujući zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu, sudovi su utvrdili, a što se navodi i u obrazloženju rešenja tuženog, da je pre donošenja pobijane odluke tuženi imenovao komisiju za vanredni popis jestivog ulja u ... u kom je tužilac radio, koja je popis izvršila 03.09.2013. godine i konstatovala manjak ulja od 2.944.479,33 dinara, ali i da je ... zatečen u neurednom stanju, kako po pitanju higijene, tako i po načinu na koji je roba zatečena. Ponovnim popisom, od 05.09.2013. godine, utvrđen je ukupan manjak sve gotove robe u ... u visini od 4.050.649,55 dinara. Iz izveštaja o zatečenom stanju, sačinjenih 09.09., 10.09. i 11.09.2013. godine, utvrđeno je da su vrata.... zatečena širom otvorena i slobodna za prolaz, da je prostor zapušten i nesređen, da su registratori sa fakturama naslagani uza zid, dok je jedan deo nabacan na palete, da se ne vrši kontrola da li su fakture uredno potpisane i vraćene sa terena, da se roba drži na podu, a komisiona roba na spoljnoj temperaturi, da su palete za povraćaj pomešane sa trgovačkom robom i uljem, da je uskladištenim paletama sa mesom davno istekao rok tako da se oseća neprijatan miris robe predviđen za povraćaj, da je ... prostor pun prašine i paučine, a kancelarije zapuštene i arhiva razbacana po podu, tako da u ... vlada potpuna nehigijena, zapuštenost i haotičnost. Na zapisnike o izvršenom popisu kojim je konstatovan manjak kao i druge nepravilnosti (od 03. i 05.09.2013. godine), tužilac nije imao primedbe, a i sam je naveo da se stanje u ... „peglalo“, te da su se javljali manjkovi koje nije sporio, da nije kontrolisao utovare robe, ali i da nije preduzimao bilo koje mere u skladu sa svojim dužnostima i ovlašćenjima.

Tužilac je tužbom, pored zahteva za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, tražio i naknadu zarade na ime prekovremenog rada u periodu od 01.04.2011. do 25.12.2013. godine, ali je utvrđeno da u spornom periodu nije postojao nalog poslodavca za obavljanje prekovremenog rada, a ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka, zasnovanog na zvaničnoj evidenciji tuženog, utvrđeno je da je tužilac imao samo redovne sate rada, ali ne i prekovremenog.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi osnovano zaključuju da tužilac jeste učinio povredu radne obaveze koja mu je rešenjem tuženog stavljena na teret, a u vezi zahteva za isplatu naknade zarade za prekovremeni rad nije dokazao da je imao prekovremene sate rada, pa su pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev, kao neosnovan.

Naime, Ugovorom o radu koji je tužilac zaključio sa tuženim, kao i Pravilnikom tuženog o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, utvrđen je opis poslova radnog mesta ..., na koje je tužilac raspoređen. Prema ovim aktim ...: vrši prijem robe i kontroliše stanje, kvalitet, kvantitet i rokove trajanja robe u ..., stara se da roba kojoj je istekao rok trajanja bude vraćena, kontroliše dokumenta dospela sa robom, overava ih i prosleđuje na dalju obradu, ali je dužan i da u svom poslovanju redovno održava profesionalan stav za dobrobit tuženog. Istim aktima je određeno i da je zaposleni dužan da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, ali, između ostalog, i da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete, a odgovoran je za sve nastale manjkove i viškove u ... i za blagovremeno i tačno izvršavanje napred navedenih poslova.

U konkretnom slučaju je utvrđeno da je popisom izvršenim u septembru 2013. godine, kao i zapisnicima sačinjenim u istom mesecu, o zatečenom stanju u ... u kome je tužilac obavljao poslove ..., konstatovan manjak svih gotovih proizvoda u visini od 4.050.649,55 dinara, ali i druge nepravilnosti vođenja ... – kako po pitanju higijene (držana je roba sa isteklim rokom trjanja, tako da se osećao neprijatan miris očigledno već pokvarene robe), načinu na koji je roba držana (nesložena, po podu, na neodgovarajućoj temperaturi, ...), tako i po načinu vođenja i držanja dokumentacije koja prati prijem i dostavu robe (nije potpisivana, nije odlagana, držana i arhivirana na neodgovarajućim mestima, ...). Imajući u vidu da tužilac nije sporio postojanje manjka robe, te da je u svojoj pisanoj izjavi na upozorenje sam naveo da je manjak postojao još od perioda kada je počeo da obavlja poslove pomoćnika ...., ali da se isti „peglao“, odnosno da se davao nepravilan i netačan izveštaj o stanju robe u ..., koji je uklapan sa zvaničnom evidencijom, proizilazi da je tužilac imao saznanje o stanju robe u ...., ali da nije preduzeo ni jednu radnju na koju je po ugovoru o radu bio obavezan, iako je morao biti svestan svoje obaveze da obavesti poslodavca o ovoj činjenici, kao i o opasnosti za nastanak materijalne štete.

Utvrđeno je i da je u ... roba nije držana na propisan način, da je zatečena roba sa isteklim rokom trajanja, ali i da sva dokumetacija o primljenoj i otrpemljenoj robi nije potpisivana, evidentirana, držana i arhivirana na mestima za to predviđenim, što je suprotno obavezama utvrđenim ugovorom o radu, koje je tužilac preuzeo zaključenjem ovog ugovora i odgovoran je za njihovo ispunjenje. Prema odredbama Ugovora o radu, kao i Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tuženog, pored ... i .... je odgovoran za stanje u ..., što podrazumeva stanje robe i dokumentaciju koja prati tu robu. Kako je tužilac bio svestan lošeg sveukupnog stanja u ..., to je nepreduzimanjem bilo koje radnje radi otklanjanja uočenih nepravilnosti (sređivanje stanja u ..., obaveštavanje poslodavca o postojanju takvog stanja ili eventualnog problema za njegovo rešavanje), znao ili je bar morao znati da postupa na nepravilan način, zbog čega jeste odgovoran za učinjene propuste.

Iz navedenog proizilazi da je tužilac nemarno i nesavesno obavljao poslove svog radnog mesta, odnosno da jeste učinio povredu radne obaveze koja mu je pobijanim rešenjem tuženog stavljena na teret, koja je odredbom člana 16. stav 1. i 43. Ugovora o radu predviđeno kao osnov za otkaz ugovora o radu zaposlenom od strane poslodavca, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak sudova da je na ovaj način, primenom člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05 i 54/09), nastupio osnov za prestanak radnog odnosa tužiocu.

Suprotno navodime revizije, kada je ugovorom o radu ili drugim opštim aktom poslodavca predviđeno da određeno ponašanje zaposlenog predstavlja povredu radne obaveze ili radne discipline i kao takvo predstavlja osnov za otkaz ugovora o radu, sud nije ovlašćen da ceni opravdanost izrečene mere, već samo da utvrdi da li je zaposleni, svojom krivicom, učinio radnju koja mu se stavlja na teret i da li je ta radnja, ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca utvrđena kao povreda (radne obaveze ili radne discipline), koja za posledicu predviđa prestanak radnog odnosa. Pri tom, eventualna odgovornost drugih zaposlenih za istu povredu, ne oslobađa odgovornosti tužioca za radnje i propuste koje je svojom krivicom učinio, pa su i navodi revizije o odgovornosti ... za utvrđeno stanje u ..., bez uticaja na zakonitost pobijane pravnosnažne presude.

Donošenju rešenja prethodilo je pismeno upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, pa je na ovaj način ispoštovano pravo tužioca na odbranu, zaštićeno odredbom člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu.

Vraćanje zaposlenog na rad sudskom odlukom, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu, predstavlja pravnu posledicu samo u slučaju donošenja pravnosnažne sudske odluke o poništaju rešenja poslodavca o prestanku radnog odnosa zaposlenom. Kako je u konkretnom slučaju odbijen zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu, to je neosnovan i njegov zahtev za vraćanje na rad, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo kada je odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad.

U postupku je utvrđeno da je tužilac u periodu od 01.04.2011. do 25.12.2013. godine radio samo u okviru redovnog radnog vremena, odnosno nije dokazao da je ostvarivao prekovremene sate rada i eventualno koliko sati je radi po isteku radnog vremena u ovom periodu, pa je pravnosnažnom odlukom pravilnom primenom pravila o teretu dokazivanja, odbijen njegov tužbeni zahtev i u ovom delu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić