Rešenje o nedozvoljenosti redovne i posebne revizije u imovinskopravnom sporu

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Subić, Gordane Komnenić i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Popović, advokat iz ..., protiv tuženog DOO za trgovinu, prevoz i usluge „Agrorit“ iz Melenaca, čiji je punomoćnik Dušan Zlokas, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1707/20 od 30.11.2020. godine, u sednici održanoj 31.03.2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1707/20 od 30.11.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1707/20 od 30.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 491/16 od 12.02.2020. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužioca je delimično usvojen kao osnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime neto zarade isplati iznos od 9.782,67 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu dinara kod NBS u vreme isplate, sa zakonskom zateznom kamatom u visini kamatne stope Centralne evropske banke počev od 16.05.2017. godine, do isplate i iznos od 35.863,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.05.2017. godine do isplate, kao i da tužiocu isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 204.366,10 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da mu tuženi isplati preko dosuđenog iznosa od 9.782,67 evra u dinarskoj protivvrednosti, a do traženih 39.983 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu dinara kod NBS u vreme isplate, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos u visini kamatne stope Centralne evropske banke počev od 16.05.2017. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1707/20 od 30.11.2020. godine, odbijene su žalbe tužioca i tuženog i potvređna prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na primenu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 05.08.2016. godine, a označena vrednost predmeta spora u uvodu prvostepene presude je 4.768.110,93 dinara.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić