Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju posebne revizije zbog nedostatka pravnog interesa

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Cakić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Nišu, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 59/22 od 26.10.2022. godine, u sednici održanoj 06.03.2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 59/22 od 26.10.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 59/22 od 26.10.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž1 59/22 od 26.10.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kuršumliji P1 159/2022 od 25.08.2022. godine kojim je odbačena tužba protiv tužene Republike Srbije radi utvrđenja prava, odnosno pravnog odnosa.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje primenom člana 404. ZPP (posebna revizija).

Posebna revizija može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zbog toga su za njenu dozvoljenost irelevantni navodi tužilje o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 194. ZPP, kao i navodi da je izreka pobijanog rešenja nerazumljiva i u suprotnosti sa datim obrazloženjem i stanjem u spisima kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava. Navedena odredba se, na osnovu člana 420. stav 6. ZPP, shodno primenjuje u postupcima povodom revizije protiv rešenja kojim se postupak pravnosnažno okončava.

Tužilja je podnetom tužbom u ovom sporu tražila da se utvrdi da tužena odgovara za obavezu Zavoda - Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Žubor“ iz Kuršumlijske banje da uplati poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, određeno presudom Opštinskog suda u Kuršumliji P1 544/06 od 07.12.2006. godine. Označenom presudom Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju „Žubor“ iz Kuršumlijske banje obavezan je da tužilji, između ostalog, uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Kod takvog stanja stvari, po oceni Vrhovnog suda, ne postoje uslovi da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji izjavljenoj protiv rešenja o odbacivanju tužbe, zasnovanom na odredbi člana 194. ZPP. Označena procesna odredba predviđa pravni interes kao procesnu pretpostavku za tužbu za utvrđenje, a on ne postoji ako je dospeo zahtev za činidbu. Iz navedenih razloga, ne postoji potreba da se o posebnoj reviziji tužilje odlučuje iz bilo kog razloga propisanog članom 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja podneta je 28.06.2022. godine, a označena vrednost predmeta spora je 4.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković