Odbacivanje revizije Ministarstva odbrane u sporu za naknadu štete

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3788/2023 od 21.11.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke u pogledu dosuđene visine naknade materijalne štete i u odbijajućem delu stava prvog izreke, te su žalbe tužioca i tužene u tom delu odbijene kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu stava prvog izreke koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu, tako što je obavezana tužena da tužiocu na dosuđeni iznos naknade materijalne štete za period od 19.03.2018. godine do 10.06.2019. godine isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 104.070,02 dinara počev od dana presuđenja 13.06.2023. godine do isplate i na dosuđeni iznos naknade materijalne štete za period od 11.06.2019. godine do 31.10.2020. godine isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 224.886,46 dinara počev od dana presuđenja 13.06.2023. godine do isplate, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 236.030,00 dinara, dok je preko ovog iznosa pa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer je odluka u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke ranije Vrhovnog kasacionog suda i sada Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilac sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, i sa načelnim stavom Zajedničke sednice Saveznog suda, Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 25. i 26.11.1986. godine da se naknada štete koja će sukcesivno nastajati u budućnosti na ime izgubljene zarade može sukcesivno utuživati za protekli period, a ne samo u vidu rente. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini izgubljene zarade, odnosno razlike između zarade na koju je tužilac imao pravo i visine invalidske penzije koju prima. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava u pogledu pitanja zastarelosti potraživanja. Takođe, pravnosnažnom odlukom drugostepenog suda odlučeno je o dospelosti zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos glavnice naknade štete od dana presuđenja kao dana kada je utvrđena njena visina. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju po pitanju dospelosti zatezne kamate nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer ono zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a kod činjenice da je veštačenje visine nastale materijalne štete, koje je prethodilo donošenju prvostepene presude 21.11.2023. godine, urađeno još 26.12.2022. godine.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP, propisano je da ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema odredbi člana 2. istog člana ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ako ne čine glavni zahtev.

Tužba radi naknade štete (isplate) podneta je 11.06.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 430.035,22 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi novčani cenzus za dozvoljenost revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena. Takođe, protiv dela drugostepene presude kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca - odluke o periodu za koji teče zatezna kamata na glavno potraživanje, revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se pobija, a činjenica da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevu za kamatu kao sporednom traženju ne utiče na dozvoljenost revizije, koja se u ovom slučaju ne ceni prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković