Presuda Vrhovnog kasacionog suda o nezakonitom otkazu zbog povrede radne discipline
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbio je reviziju poslodavca, potvrđujući da je otkaz ugovora o radu nezakonit. Zaposleni koji je napustio radno mesto radi odlaska lekaru, nakon pokušaja da dobije odobrenje, nije izvršio težu povredu radne discipline.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 709/2015
27.12.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Dragan Radišević, advokat iz ..., protiv tuženog BB DOO, Društvo za proizvodnju, trgovinu, posredovanje i usluge iz ..., koje zastupa Tomislav Dikosavić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanju na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2630/14 od 19.11.2014. godine, u sednici veća održanoj 27.12.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2630/14 od 19.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P1 179/2013 od 10.07.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA i poništeno rešenje br. ... od 26.03.2013. godine protiv tuženog BB DOO, Društvo za proizvodnju, trgovinu, posredovanje i usluge iz ..., kao nezakonito i odlučeno da se tužilac AA vraća na rad kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 01.01.2011. godine, u roku od 8 dana. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove radnog spora u iznosu od 88.500,00 dinara, u roku od 8 dana.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2630/14 od 19.11.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P1 179/13 od 10.07.2014. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tuženog na osnovu ugovora o radu zaključenog 01.01.2011. godine, po kom će tužilac obavljati poslove asistenta kvaliteta u ... i druge poslove po nalogu direktora. Tužiocu je 14.03.2013. godine dat nalog da ide u prostorije firme ... u ..., kako bi izvršio proveru kvaliteta određenih sirovina bliže navedenih u nalogu, kao i proveru gotovih kablova. Tužilac je otišao u ..., ali nije izvršio naloge koji su mu dati, već se autobusom vratio u ... i zatražio dozvolu za izlazak radi odlaska lekaru, što tuženi nije odobrio. Tužilac je radno mesto ipak napustio i otišao u Zdravstvenu stanicu ..., gde mu je ukazana medicinska pomoć i izdata potvrda o nastupanju privremene sprečenosti za rad počev od 14.03.2013. godine, do 29.03.2013. godine. Tužilac je dostavio potvrdu tuženom, koji ju je zaprimio 18.03.2013. godine. Tuženi je 14.03.2013. godine doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz koje je tužiocu dostavljeno dok je bio sprečen za rad i tužilac se nije izjasnio. Tuženi je 26.06.2013. godine doneo sporno rešenje o otkazu ugovora o radu, na osnovu člana 179. tačka 3. Zakona o radu, jer je tužilac prekršio radnu disciplinu, tako što je odbio da postupi po nalogu nadređenog (dana 14.03.2013. godine odbio da izvrši preventivnu proveru kvaliteta sirovina i bez znanja i odobrenja nadređenog dana 14.03.2013. godine u 12,45 časova samovoljno napustio radno mesto, odnosno prostorije tuženog).
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to član 179. stav 1. tačka 3. i član 103. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05, 61/05,54/09) usvajanjem tužbenog zahteva.
Revizijom se neosnovano ističe da je tužilac zloupotrebio bolovanje u cilju opravdanja nepoštovanja radne discipline. U slučaju sumnje na zloupotrebu bolovanja, tuženi je imao mogućnosti da u smislu člana 103. stav 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05, 61/05, 54/09) podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, što nije učinio, pa revizijom neosnovano osporava verodostojnost medicinske dokumentacije tužioca. Nižestepeni sudovi su pravilno prihvatili potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad tužioca od 14.03.2013. godine do 29.03.2013. godine, jer je izdata u okviru redovnog poslovanja nadležnih zdravstvenih ustanova, snabdevena pečatom nadležne zdravstvene ustanove, a tuženi potvrdu nije osporio u smislu citirane odredbe.
Drugostepeni sud je pravilno zaključio da napuštanje radnog mesta tužioca 14.03.2013. godine i neizvršavanje radnog naloga ne predstavlja opravdan razlog za otkaz, u smislu člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, („Službeni glasnik RS“ 24/05,61/05,54/09), jer se ne može govoriti o aktu nediscipline kada tužilac zbog bolesti nije bio u mogućnosti da izvrši nalog, morao je da se obrati lekaru, a prethodno je pokušao da dobije odobrenje tuženog, dakle radno mesto nije napustio bez znanja tuženog. Zato je pravilno odlučeno usvajanjem tužbenog zahteva, poništenjem otkaza i vraćanjem tužioca na rad, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05,61/05,54/09).
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Snežana Andrejević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić