Odbacivanje posebne revizije u sporu za naknadu nematerijalne štete zbog povrede na radu

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP).

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete zbog pretpljenih fizičkih bolova, straha i duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, tako što je isti delimično usvojen, u činjenično-pravnoj situaciji da je tužilac kao pripadnik inteventne čete Odreda žandarmerije, prilikom izvođenja redovne nastave fizičkog treninga zadobio povredu u predelu desnog kolena, zbog čega je tužena obavezana da tužiocu isplati odgovarajuću naknadu po vidovima nematerijalne štete, primenom člana 164. Zakona o radu i člana 200. ZOO. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan je za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Kako zaključak o odgovornosti za štetu i visini pripadajuće naknade za štetu zbog povrede na radu zavisi od utvrđenih činjenica u svakom konkretnom slučaju, te imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova u primeni materijalnog prava, to u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 10.02.2022. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 250.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u ovoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost pobijanog dela predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Kako sastav odgovora na reviziju nije trošak koji je neophodan za vođenje parničnog postupka, to je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, o čemu je odlučeno u stavu trećem izreke rešenja, u skladu sa članom 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković