Odbacivanje revizije zaposlenih EPS-a zbog uskraćenog odmora

Tužioci su podneli odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.

O zahtevu tužilaca za naknadu štete zbog uskraćivanja prava na odmor u toku dnevnog rada odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama ovog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene članova 64. i 65. u vezi sa članom 164. stav 1. Zakona o radu, u situaciji kada je tuženi postupao protivno zakonskoj dužnosti da tužiocima omogući odmor u toku rada. Shodno navedenom, sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana već je vezano za konkretno činjenično-pravnu situaciju i rešavanje spornog odnosa stranaka, pa odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno u istom pravnom pitanju ne predstavljaju nužno različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza, jer se time zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje.

Iz navedenog razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan ponošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete je podneta 04.07.2019. godine. Tužbu su podneli tužioci koji se nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, pa se vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti glavnih zahteva svakog od tužioca ponaosob. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne za tužioca AA je 71.867,98 dinara, za tužioca BB 86.527,06 dinara i za tužioca VV 83.264,35 dinara.

Kako se u ovom radnom sporu tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora za svakog tužioca pojedinačno očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413, u vezi sa članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova odgovora na reviziju s obzirom da ti troškovi nisu bili potrebni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković