Zakonitost otkaza ugovora o radu zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Janićijević, advokat iz ..., protiv tuženog „Javno preduzeće za uređenje građevinskog zemljišta BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Novović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 520/19 od 19.09.2019. godine, u sednici održanoj dana 24.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 520/19 od 19.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 520/19 od 19.09.2019. godine potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 31/18 od 10.12.2018. godine kojom je odbijen kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje da se poništi, kao nezakonito, rešenje o otkazu ugovora o radu od 18.12.2017. godine i rešenje o prestanku radnog odnosa od 18.12.2017. godine uz isplatu otpremnine i da se utvrdi da je tužilja u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog. Obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 105.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz tačke 12. istog člana, na koju se u reviziji ukazuje, ne predstavlja razlog za reviziju u smislu člana 407. stav 1. ZPP, a nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u postupku pred drugostepenim sudom. Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i ocenu dokaza datu od strane prvostepenog suda, a u obrazloženju svoje odluke je ocenio pravni značaj utvrđenih činjenica i naveo materijalno-pravne razloge za odluku koju je doneo, te uz datu ocenu o neosnovanosti žalbenog osporavanja prvostepene presude, postupio u skladu sa odredbom člana 396. stav 1. i 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima operater ... u ekonomskom sektoru preduzeća, a Aneksom 1 ugovora o radu tužilja je počev od 01.09.2015. godine raspoređena na radnom mestu „operater ... u Službi za investicionu izgradnju i održavanje stambeno-poslovnog objekta“. Ono je postojalo kao sistematizovano radno mesto u Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tuženog od 04.10.2017. godine. Tuženi je dana 05.12.2017. godine doneo izmene Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kojim se, između ostalog, u Službi za investicionu izgradnju i održavanje stambeno-poslovnih objekata ukidaju poslovi i radni zadaci „operater ...“, a koje poslove je obavljao samo jedan izvršilac – ovde tužilja. Izmene Pravilnika su objavljene na oglasnoj tabli tuženog i stupile su na snagu 14.12.2017. godine, što je za posledicu imalo proglašenje pet zaposlenih kod tuženog tehnološkim viškom, među kojima je i tužilja, pa su tužilji doneta predmetna rešenja o otkazu ugovora o radu i o prestanku radnog odnosa. Navedenim rešenjima je utvrđeno i pravo tužilje na otpremninu u iznosu od 179.301,87 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu i rešenja o prestanku radnog odnosa.

Naime, u postupku je utvrđeno da je kod tuženog prestala potreba za obavljanjem poslova koje je tužilja obavljala - operater ... i da je to radno mesto ukinuto. Kako nije bilo mogućnosti da se tužilja rasporedi na druge poslove, tuženi je doneo zakonito rešenje kojim je otkazao ugovor o radu tužilji, kao tehnološkom višku. Donošenju ovog rešenja prethodilo je donošenje izmena i dopuna Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tuženog. Primena merila i kriterijuma za bodovanje zaposlenih nije bila potrebna jer je tužilja bila jedini izvršilac na radnom mestu „operater ...“, a izmenama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tuženog od 05.12.2017. godine to radno mesto je ukinuto. Kod tih činjenica i činjenica da je tužilji utvrđeno pravo na otpremninu, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su bili ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu za donošenje navedenog rešenja o otkazu i rešenja o prestanku radnog odnosa.

Iz navedenog proizlazi da tužena nije učinila propust u proceduri koji bi imao za posledicu da se rešenje o otkazu ugovora o radu i rešenja o prestanku radnog odnosa oceni nezakonitim, zbog čega je pravilno odbijen tužbeni zahtev, kao neosnovan.

Navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi koji su već bili pravilno cenjeni od strane drugostepenog suda i osporava se ocena izvedenih dokaza zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 1. ZPP te ih ovaj sud neće detaljno obrazlagati u skladu sa odredbom člana 414. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić