Potvrda zakonitosti otkaza ugovora o radu zbog povrede radne obaveze

Tuženi je takođe blagovremeno izjavio reviziju protiv odluke o troškovima postupka iz drugog stava izreke pobijane drugostepene presude, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji tužioca ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je radio kod tuženog na radnom mestu vodećeg inkasanta - naplata putarine. Kao inkasant na naplatnoj rampi ..., dana 06.04.2014. godine, vozaču vozila koje nije prošlo kroz sistem naplate vratio je kusur u manjem iznosu (510 umesto 610 dinara) i time ostvario višak; i dana 11.04.2014. godine, vozaču vozila naplatio putarinu, a kroz sistem naplate evidentirao besplatan prolaz, kao da se radi o vozilu hitne pomoći.

Osporenim rešenjem od 11.09.2014. godine o otkazu tužiocu je, kao inkasantu na naplatnoj stanici ..., otkazan ugovor o radu zbog učinjenih povreda radne obaveze, i to vršenje naplate putarine po magnetnoj kartici u zatvorenom sistemu naplate suprotno propisanoj proceduri rada i dužnostima inkasanta iz Pravilnika o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta. Ovo stoga što je tužilac učinio povrede radnih obaveza, tako što je 06.04.2014. godine, vozačima vozila naplaćivao neregularnu cenu u odnosu na evidentiranu cenu u zatvorenom sistemu naplate i time ostvario višak koji nije uplatio tuženom što je bio dužan; i što je 11/12.04.2014. godine kroz sistem naplate evidentirao besplatan prolaz kao za vozila hitne pomoći, a utvrđeno je da je naplatio putarinu, na koji način je učinio povrede radne obaveze – vršenje naplate putarine po magnetnoj kartici u zatvorenom sistemu naplate suprotno propisanoj proceduri rada i dužnosti inkasanta iz Pravilnika o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta, utvrđene članom 12. Ugovora o radu, zbog čega je nastao otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu.

Tužilac je pre donošenja osporenog rešenja, blagovremeno pismeno upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilna je odluka drugostepenog suda da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, a tužbeni zahtev za poništaj istog neosnovan.

U ovom slučaju, nije došlo do zastarelosti za davanje otkaza, imajući u vidu da je članom 184. stav 1. Zakona o radu, propisano da otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona, poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza. Ceneći citiranu odredbu Zakona o radu, za učinjenu povredu radne obaveze poslodavac je saznao 22.07.2014. godine kada je obavešten generalni direktor o učinjenim povredama uz dostavu snimaka video nadzora o učinjenim povredama od 06.04.2014. godine i 11/12.04.2014. godine, a rešenje o otkazu je doneto 11.09.2014. godine, tako da je tužiocu otkazan ugovor o radu u zakonskom roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza (subjektivni rok), a nije proteklo ni šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza (objektivni rok).

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/2005...32/14 ), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

Naime, kako je utvrđeno da je tužilac u opisanim situacijama, prilikom obavljanja poslova svog radnog mesta postupao na način koji je zabranjen, odnosno suprotan odredbama ugovora o radu i odredbama opšteg akta tuženog - Pravilnika o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta, i po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, postojao je osnov za otkaz ugovora o radu primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. Donošenju rešenja prethodilo je pismeno upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, čime je ispoštovana i odredba člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu. Imajući u vidu da je tužiocu zakonito prestao radni odnos, to nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu, da se tužilac vrati na rad. Zato su neosnovani i bez uticaja navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava tvrdnjom o retroaktivnoj primeni propisa. Osim toga, drugostepeni sud je za svoju odluku dao jasne i dovoljne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Kako se se revizijom tuženog pobija odluka o troškovima postupka, koji ne čine glavni zahtev, revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv rešenja protiv koga se ne može izjaviti u smislu člana 420. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić