Presuda Vrhovnog kasacionog suda o nezakonitom otkazu ugovora o radu

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tuženog da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP je bez uticaja, jer ova povreda ne može biti revizijski razlog, na osnovu člana 407. stav 1. ZPP, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili pogrešne primene koje od odredaba zakona, pa nema ni bitne povrede na koju se ukazuje iz člana 374. stav 1. ZPP.

U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu broj ... od ... godine bio je raspoređen na radno mesto ... u Službi ... Rešenjem tuženog broj ... od ... godine tužiocu je prestao radni odnos iz razloga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, tako što je nesavesno i nemarno izvršavao radne obaveze, odnosno što je neblagovremeno i nepravilno izvršavao radne obaveze utvrđene članom 2. ugovora o radu od ... godine i Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od ... godine, sa obrazloženjem da je nakon izvršene analize ..., u periodu od ..., utvrđeno da kod tužioca postoji značajno odstupanje od planiranog i odrađenog rada na ..., da rad na ... nije izvršavan blagovremeno, čime je utvrđeno da je povreda radne obaveze tekla u kontinuitetu, i to od prijema ... do pretposlednjeg meseca u 2017. godini. Dana ... godine tužiocu je uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilac pismeno izjasnio negirajući navode. Sa obradom zaduženog fonda tužilac je završio dana ... godine, kada ga je i predao, a isti je stavljen u depo dana godine. Za ceo sporni period tužilac je podnosio i mesečni izveštaj o radu svom neposrednom pretpostavljenom, a na koji izveštaj nije bilo primedbi.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su poništili kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se revizijom tuženog neosnovano ukazuje da je pobijana odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/2005...75/2014) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava svoje radne obaveze.

Saglasno citiranoj zakonskoj odredbi, poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom ako zaposleni učini povredu radne obaveze, pri čemu je teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog na strani poslodavca.

Nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza je izvršavanje radnih obaveza pri čemu zaposleni ne postupa u skladu sa obavezama iz opisa svog radnog mesta, ne pridržava se uputstva za rad u svojoj radnoj jedinici, ne pokazuje uobičajenu pažnju koja se očekuje od prosečnog zaposlenog i ne ponaša se kao dobar domaćin, iako je morao biti svestan štetnih posledica takvog ponašanja. Pod neblagovremenim izvršavanjem radnih obaveza smatra se svako odstupanje od utvrđenih ili uobičajenih rokova za izvršenje radnih obaveza.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su ocenili da je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu nezakonito, s obzirom da je utvrđeno da je tužilac prilikom obavljanja svojih radnih obaveza u svemu postupao odgovorno, savesno i blagovremeno, a kod činjenice da za izvršavanje konkretnog posla – obrada arhivske građe, nisu postojali rokovi niti su od strane tuženog propisani normativi u pogledu neophodne brzine obrade arhivske građe, zbog čega i po oceni ovog suda, nisu učinjene povrede radne obaveze u vidu nemarnog i neblagovremenog obavljanja poslova, pa propust tuženog u organizaciji posla kao i nepostojanje normativa i jasne procedure u pogledu rokova izvršavanja navedenih poslova ne mogu se staviti na teret tužiocu, posebno kod činjenice da na rad tužioca od strane njegovog neposrednog rukovodioca nije bilo primedbi.

Osim toga, Konvencijom MOR-a broj 158, odnosno preporukom 166. propisano je da radniku neće prestati radni odnos zbog nezadovoljavajućeg vršenja posla, izuzev ako mu je poslodavac prethodno dao instrukcije i pismeno upozorenje, a ako radnik posle isteka odgovarajućeg roka za poboljšanje nastavi i dalje da obavlja dužnost na nezadovoljavajući način, radni odnos mu može prestati.

U konkretnom slučaju tužilac od strane tuženog nije pismeno ili pak usmeno upozoren na postojanje eventualnih nedostataka i propusta u svom radu, niti su mu data uputstva sa instrukcijama i primerenim rokom za poboljšanje rada, zbog čega je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nije postojao pravni osnov za otkaz ugovora o radu. Tuženi nije dokazao da je tužilac izvršio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret i, suprotno navodima revizije, u ponašanju tužioca navedenom prilikom nema neblagovremenog, nesavesnog ili nemarnog izvršavanja radnih obaveza predviđenih ugovorom o radu.

Pravna posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu je i vraćanje na rad zaposlenog koju je tužilac zahtevao, pa su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i odlučili o ovom zahtevu tužioca i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad, shodno članu 191. stav 1. Zakona o radu.

Navode revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se iz ovih razloga revizija ne može izjaviti, shodno odredbi člana 407.stav 2. ZPP.

Bez uticaja su na drugačiju odluku suda revizijski navodi kojima se ukazuje na normativni akt tužene - Pravilnik o normama rada, kojim su regulasane i utvrđene arhivske norme, obzirom da se u ovoj fazi postupka, shodno članu 372.stav 1.ZPP, ne mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi, a prema stanju u spisima tuženi nije učinio verovatnim da navedeni dokaz bez svoje krivice nije mogao izneti do zaključenja glavne rasprave.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić