Odbačena revizija u sporu o uvećanju koeficijenta zarade zbog nedozvoljenosti

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na stav drugi izreke, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i interesa ravnopravnosti građana.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime manje isplaćene plate zbog neuvećanja koeficijenta za obračun plate po osnovu rada sa učenicima sa smetnjama u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, iz kojih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao i u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbom podnetom 24.05.2021. godine, tužilac je tražio naknadu štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun plate. Vrednost pobijanog dela potraživanja je 79.243,43 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužene nedozvoljena.

Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić