Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju revizije u radnom sporu kao nedozvoljene
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacuje kao nedozvoljenu reviziju tuženog izjavljenu u radnom sporu radi isplate novčanih potraživanja. Revizija nije dozvoljena jer vrednost predmeta spora za svakog od tužilaca ne prelazi zakonski propisan cenzus od 40.000 evra.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 807/2021
15.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je punomoćnik Maja Miljević advokat iz ..., protiv tuženog JKP za prevoz putnika „Autotransport- Pančevo“ sa p.o. iz Pančeva, čiji je punomoćnik Saša Levnajić advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2372/20 od 27.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 15.04.2021. godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2372/20 od 27.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 292/19 od 25.06.2020. godine usvojeni su tužbeni zahtevi tužilaca AA, BB, VV, GG i DD i obavezan tuženi da svakom tužiocu ponaosob, na ime razlike zarade za ostvarene a neplaćene efektivne časove rada (rad duži od punog radnog vremena), naknade troškove za ishranu u toku rada, naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora i razlike zarade za rad nedeljom, od 2016. do 2019. godine, za periode bliže označene u izreci, isplati opredeljene mesečne novčane iznose sa zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao i da im po isplati svakog pripadajućeg iznosa razlike zarade uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 298.108,36 dinara u roku od 8 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, uvećane za iznos zakonske zatezne kamate od dana izvršnosti presude pa do isplate, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2372/20 od 27.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 292/19 od 25.06.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogršene primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13- US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018, 18/2020,u daljem tekstu:ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena, ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 4.), osim iz člana 404. ovog člana.
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovoj parnici tužioci su tražili isplatu razlike manje isplaćene zarade, manje isplaćene naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade troškova za ishranu u toku rada, pri čemu je označena vrednost spora za tužioca AA u iznosu od 200.108,32 dinara, tužioca BB u iznosu od 173.975,36 dinara, VV u iznosu od 178.427,73 dinara, GG u iznosu od 150.259,14 dinara i DD iz ... u iznosu od 172.648,23 dinara.
U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, niti je revizija podneta na osnovu člana 404. istog zakona, pa kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz datih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev2 423/2021: Odbacivanje revizije u radnom sporu zbog niske vrednosti predmeta spora
- Rev2 242/2021: Nedozvoljenost revizije u radnom sporu za novčano potraživanje ispod cenzusa
- Rev2 1196/2021: Odbacivanje revizije kao nedozvoljene u radnom sporu radi novčanog potraživanja
- Rev2 194/2021: Odbačaj revizije u radnom sporu zbog nedovoljne vrednosti predmeta spora
- Rev2 212/2021: Vrhovni kasacioni sud odbacuje reviziju u radnom sporu male vrednosti
- Rev2 3218/2020: Revizija tuženog odbačena kao nedozvoljena u radnom sporu radi isplate
- Rev2 3455/2021: Ništavost odredaba kolektivnog ugovora o naknadama zbog privremenog zakonskog umanjenja