Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Adamović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP za prevoz putnika „Autotransport Pančevo“ iz Pančeva, čiji je punomoćnik Saša Levnajić, advokat iz ..., radi isplate razlike zarade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3049/20 od 14.01.2021. godine, u sednici održanoj 27.05.2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3049/20 od 14.01.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3049/20 od 14.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 242/19 od 03.09.2020. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu, na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za rad duži od radnog vremena, za rad nedeljom, kao i na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade troškova ishrane u toku rada, sve u periodu od 01.07.2016. do 30.06.2019. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom zakonskom kamatom, čija su visina i datumi dopeća bliže određeni ovim stavom izreke, a stavom drugim izreke obavezan je tuženi da na navedene iznose i za isti period, nadležnim fondovima u korist tužioca uplati odgovarajuće doprinose za prnzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, a Nacionalnoj službi za zapošljavanje doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Stavom trećim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 66.101,57 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3049/20 od 14.01.2021. godine, žalba tuženog je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena, a odbijen je i zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljeno, u skladu sa odredbom člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite, je isplata razlike između pripadajuće i isplaćene naknade za prekovremeni rad i rad nedeljom, kao i isplata troškova ishrane u toku rada i regresa. O ovom pravu tužioca i njegovoj visini, sudovi su odlučili uz adekvatnu primenu materijalnog prava, pri čemu odluka o tužbenom zahtevu kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate utuženih iznosa podneta je 09.08.2019. godine. Vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija je 145.078,50 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić