Odluka Vrhovnog suda o nedozvoljenosti izuzetne revizije u radnom sporu

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 619/24 od 17.07.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužene i preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu za period od 01.12.2019. godine do 31.12.2022. godine, isplati na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade po osnovu jednake zarade za jednak rad iznos od 181.901,83 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.10.2023. godine, do isplate, i na ime neisplaćene obračunate zakonske zatezne kamate do 24.10.2023. godine, za period docnje iznos od 44.225,67 dinara, i ukinuta u usvajajućem delu odluke o zahtevu za isplatu dnevnica za službena putovanja u zemlji u iznosu od 11.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.10.2023. godine, do isplate, i na ime neisplaćene obračunate zakonske zatezne kamate do 24.10.2023. godine, za period docnje iznos od 2.650,04 dinara, kao i u delu odluke o troškovima parničnog postupka i u tom delu je predmet vraćen na ponovno suđenje. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i u delu odluke o prigovoru apsolutne nenadležnosti.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđujućem delu koji se odnosi na naknadu za rad na terenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je isplata uvećane plate po osnovu terenskog dodatka za period od 01.12.2019. godine do 31.12.2022. godine. Imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva, o zahtevanoj naknadi tužioca nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu odgovarajućih odredbi materijalnog prava Zakona o policiji, Pravilnika o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike i Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, i presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse, u kojoj je raspravljeno pitanje prava policajaca i ovlašćenih službenih lica na uvećanu platu za terenski dodatak. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj pravnoj stvari prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

U parnicama iz radnih odnosa, prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se u takvim parnicama tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, kao što je reč u ovom slučaju, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 17.01.2023. godine, a podneskom od 06.11.2023. godine konačno je preciziran tužbeni zahtev. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 208.673,97 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković