Odluka Vrhovnog kasacionog suda o preobražaju radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalno-stambenog preduzeća „Senta“ iz Sente, koga zastupa punomoćnik Arvin Gomboš, advokat iz .., radi utvrđenja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1837/16 od 07.12.2016. godine, u sednici veća održanoj 31.05.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE se revizija tužioca izjavljena protiv presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1837/16 od 07.12.2016. godine, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Senti P1 24/15 od 09.03.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je radni odnos tužioca zasnovan kod tuženog 04.01.2013. godine postao radni odnos na neodređeno vreme dana 24.01.2014. godine, da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi ga na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi počev od 14.05.2014. godine, te da tužiocu naknadi troškove spora. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 127.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1837/16 od 07.12.2016. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, budući da je drugostepeni sud ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti. Isto tako, u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propuštanja u primeni niti do pogrešne primene odredaba procesnog zakona, koje bi mogle biti od uticaja na zakonitost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog od 04.01. do 04.12.2013. godine, na radnom mestu službenika ..., i u tom periodu zaključivani su ugovori u radu na osnovu kojih je tužilac zasnivao radni odnos kod tuženog na određeno vreme. Poslednji ugovor je zaključen za period od 01.11. do 4.12.2013. godine, a zatim je tužilac od 05.12.2013. godine do 04.01.2014. godine radio kod drugog poslodavca, preduzetnika „BB“, i u tom periodu (odnosno do 31.01.2014. godine), bio je evidentiran kod Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposleno lice, sa pravom na novčanu naknadu. Nakon toga, tuženi je ponovo sa tužiocem zaključio ugovor o radu na određeno vreme za period od 01.02. sve do 13.05.2014. godine, a tog dana tužiocu je odlukom tuženog radni odnos prestao zbog isteka vremena na koje je zasnovan. Tokom postupka je utvrđeno da je u drugoj polovini januara meseca 2014. godine, tužilac, bez ugovora o radu, povremeno dolazio u prostorije tuženog, ali da nije obavljao poslove koji su se odnosili na ..., da tuženi nije evidentirao tužiočevo prisustvo na radu. Dana 17.01. 2014. godine održan je seminar iz oblasti ... na ..., na kome je prisustvovalo jedno lice zaposleno kod tuženog, dok je tužilac prisutvovao seminaru po svojoj volji, odnosno nije bio angažovan od strane tuženog.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev da se utvrdi da je radni odnos tužioca na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, te da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad.

Prema članu 37. Zakona o radu, radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci (stav 1.). Pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 dana (stav 2.). Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovan radni odnos.

U konkretnom slučaju, radni odnos tužioca na istim poslovima neprekidno je trajao manje od 12 meseci, nakon čega je tužilac imao prekid rada koji je trajao duže od 30 radnih dana. Isto tako, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu na određeno vreme, do 04.12.2013. godine, i po isteku roka na koji je radni odnos zasnovan, nije nastavio da radi kod tuženog pet radnih dana. Shodno navedenom, tužilac nije stekao status zaposlenog na neodređeno vreme kod tuženog, na osnovu 37. st. 1 i 4. Zakona o radu.

Tužilac, u smislu člana 231. stav 2 . ZPP-a, snosi teret dokazivanja da je po isteku ugovora o radu na određeno vreme nastavio da radi pet radnih dana. U konkretnoj situaciji, tužilac nije pružio dokaze da je u tom periodu, po nalogu tuženog, bio radno angažovan i da je radio puno radno vreme, već je povremeno dolazio u prostorije poslodavca. Stoga su nižestepeni sudovi pravilno primenili pravilo o teretu dokazivanja, nalazeći da dolazak tužioca u prostorije poslodavca posle 17.01.2014. godine ne znači istovremeno i nastavak rada, kao uslov iz člana 37. stav 4. Zakona o radu, za prerastanje u radni odnos na neodređeno vreme, pa stoga navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić