Odbačaj revizije u sporu za naknadu prekovremenog rada i praznika
Kratak pregled
Vrhovni sud je odbacio reviziju tužioca kao nedozvoljenu jer vrednost pobijanog dela od 239.315,63 dinara ne prelazi zakonski prag od 40.000 evra. Pošto se spor odnosi na novčano potraživanje, a ne na status radnika, primenjuje se opšti režim dozvoljenosti revizije.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 849/2025
15.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Simeunović, advokat iz ..., protiv tuženog „Trace Srbija“ a.d. Niš, čiji je punomoćnik Marko Krstić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3192/2024 od 01.11.2024. godine, u sednici veća održanoj 15.01.2026. godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3192/2024 od 01.11.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 746/21 od 22.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor mesne nenadležnosti prvostepenog suda, istaknut od strane tuženog. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da tužiocu isplati na ime razlike manje isplaćene naknade po osnovu prekovremenog rada, za period od 01.11.2018. godine do 10.11.2021. godine, pojedinačne mesečne iznose sa kamatom kao u ovom stavu. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati na ime manje isplaćene uvećane zarade za rad na dan praznika koji je neradni dan, za period od 01.11.2018. godine do 10.11.2021. godine i to: za mesec maj 2020. godine iznos od 830,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.07.2020. godine, dok je deo zahteva od dosuđenog za maj 2020. godine do traženog od 1.453,82 dinara i za traženu kamatu, kao i za april 2020. godine za iznos od 792,93 dinara sa kamatom od 01.06.2020. godine i za februar 2021. godine za iznos od 3.274,16 dinara sa kamatom od 01.04.2021. godine, odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 20.294,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3192/2024 od 01.11.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u drugom i četvrtom stavu izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju u smislu odredbe člana 403. ZPP, zbog bitne povrede odredaba paničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava, i zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 29.12.2021. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 239.315,63 dinara.
U konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već se radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev2 3070/2025: Dozvoljenost revizije u sporovima radi isplate novčanih potraživanja iz rada
- Rev2 2863/2023: Odbacivanje revizije u radnom sporu zbog vrednosti predmeta spora
- Rev2 4/2024: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije
- Rev2 1334/2024: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije u radnom sporu
- Rev2 4318/2023: Posebna revizija: naknada za ishranu i regres u javnim službama
- Rev2 1047/2022: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u imovinskopravnom radnom sporu