Odbijena revizija u radnom sporu zbog nepravilno postavljenog tužbenog zahteva

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ZPP, pa nema ni povrede iz stava 1 ovog člana, na koju se revizijom ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužioci su bili zaposlen kod tužene na radnom mestu operativnog radnika u Odeljenju kriminalističke policije, SUP ... i to tužilac AA na poslovima za suzbijanje privrednog kriminaliteta, a tužilac BB na poslovima za suzbijanje privrednog kriminaliteta u oblasti unutrašnjeg prometa ugostiteljstva, saobraćaja i vanprivrednih delatnosti. U disciplinskom postupku koji je vođen protiv tužilaca zbog teže povrede radnih obaveza i dužnosti, Disciplinski sud tužene, Sekreterijat u Sremskoj Mitrovici, je 15.04.2003. godine doneo presudu kojim je tužioce oglasio krivim, pa im je izrečena mera prestanka radnog odnosa. Odlučujući o žalbi tužilaca izjavljenoj protv prvostepene presude, Viši sud tužene je 13.06.2003. godine doneo presudu kojom je žalba odbijena, kao neosnovana. Tužbom u ovoj pravnoj stvari tužioci su tražili da se poništi samo prvostepena presuda tužene od 15.04.2003. godine, kojom im je izrečena mera prestanka radnog odnosa, a da se tužena obaveže da ih vrati na rad i da im, za period od 01.04.2003. do 12.07.2017. godine, naknadi izgubljene plate i izvrši uplatu doprinose za penzijko i invalidsko osiguranje za isti period. Visina traženih iznosa utvrđena je ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanom odlukom tužba tužilaca za poništaj prvostepene odluke je odbačena, a zahtevi tužilaca za vraćanje na rad i naknadu štete u vidu izgubljene plate i uplate doprinosa, odbijeni su kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, odredbom člana 53. Zakona o unutrašnjim poslovima („Sl. Glasnik RS“ br.44/91, ... i 8/01, koji je u spornom period bio na snazi), propisana je dvostepenost u postupku utvrđivanja odgovornosti, tako što za teže povrede radnih obaveza i dužnosti prvostepenu odluku o odgovornosti zaposlenih donosi Disciplinski sud, a Viši disciplinski sud donosi odluke po žalbama na presude Disciplinskog suda.

Primenom člana 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 48/91, ... 79/2005, koji je u spornom period bio na snazi i koji se na zaposlene kod tužene primenjuje na osnovu člana 32. Zakona o unutrašnjim poslovima), takođe je predviđen dvostepeni postupak pri odlučivanju o pravima i obavezama zaposlenih, s tim što je stvom 6. istog člana, propisano da ako funkcioner u roku utvrđenom stavom 3 ovog člana (15 dana) ne odluči o podnetom pravnom leku (prigovoru) na prvostepenu odluku ili ako zaposleni, odnosno postavljeno lice, nije zadovoljan odlukom funkcionera povodom podnetog prigovora, zaposleni, odnosno postavljeno lice može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana.

Pravilna primena navedenih zakonskih odredaba podrazumeva da pre podnošenja tužbe u radnom sporu, u situaciji kada je, kao u konkretnom slučaju, predviđeno dvostepeno odlučivanje, zaposleni mora prethodno iskoristiti pravo na pravni lek (žalbu ili prigovor), kao redovno pravno sredstvo, pa predmet zahteva pred sudom, ne može biti samo prvostepeno rešenje, već i konačna odluka doneta po prigovoru radnika.

U konkretnom slučaju predviđeno je dvostepeno odlučivanje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih kod tužene, što podrazumeva i konačnu odluku o prestanku radnog odnosa. To dalje znači da predmet tužbenog zahteva u sudskom sporu, u cilju zaštite povređenog prava zaposlenih, mora biti konačna odluka poslodavca, odnosno odluka doneta povodom žalbe protiv prvostepene presude o disciplinskoj odgovornosti. Samo prvostepeno rešenje u sudskom postupku se može osporavati jedino u slučaju da poslodavac i po isteku zakonom propisanog roka nije doneo odluku po žalbi. Pri tom, kada je o žalbi zaposlenog odlučeno odlukom nadležnog organa, tada konačnu odluku ne čini samo drugostepena odluka, već i prvostepena koja se njome potvrđuje, jer drugostepena presuda konzumira i odluku prvostepenog organa, bez koje ne može ni nastati. Imajući ovo u vidu, predmet zaštite pred sudom moraju biti i prvostepena i drugostepena odluka poslodavca.

Imajući u vidu da tužioci nisu postupila na ovaj način, s obzirom da tužbom nisu obuhvatili i drugostepenu presudu iako je ista doneta od strane nadležnog organa, već samo prvostepenu odluku tužene, koja ne može biti predmet samostalnog preispitivanja u sudskom postupku, to su suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava tužbu tužilaca u ovom delu odbacili, kao nedozvoljenu.

Odsustvo pravnosnažne sudske odluke kojom se poništava odluka poslodavca o prestanku radnog odnosa zaposlenom, čini neosnovanim i njihov zahtev za vraćanje na rad i naknadu štete u vidu izgubljene zarade i drugih primanja po osnovu zakona (u konkretnom slučaju doprinosa), pa je pobijanom odlukom pravilno odlučeno i o ovom delu tužbenog zahteva tužilaca.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić