Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Miljević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Autotransport Pančevo“ u Pančevu – u likvidaciji, čiji je punomoćnik Saša Levnajić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3915/20 od 06.01.2021. godine, u sednici održanoj dana 21.04.2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3915/20 od 06.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 338/19 od 22.10.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 567.800,00 dinara i to: po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 250.000,00 dinara, po osnovu pretrpljenog straha iznos od 200.000,00 dinara i po osnovu duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 117.800,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude pa do isplate, kao i da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 156.778,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva tužilje od dosuđenog iznosa od 117.800,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti do traženog iznosa od 180.000,00 dinara po tom osnovu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3915/20 od 06.01.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnova žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, a stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13, 73/13 – US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 11.10.2019. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić