Odbijanje revizije; zakonitost otkaza ugovora o radu zbog tehnološkog viška

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama razloga iz člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, sa izmenama i dopunama) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Na druge povrede postupka koje mogu biti dopušten i opravdan revizijski razlog u smislu člana 398. stav 1. tačka 1. i 2. ZPP se revizijom određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tužene na neodređeno vreme u periodu od 2003. godine do 30.11.2011. godine, kada mu je radni odnos prestao zbog prestanka potrebe za njegovim radom na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu donetog 11.11.2011. godine. U tom periodu je radio na različitim poslovima, prvo kao bankarski knjigovođa, pa zamenik direktora Filijale, a od 2007. godine je prešao da radi u Filijalu tužene u N.S. i od 2008. godine je radio na poslovima dnevnih izveštaja tužene prema Narodnoj banci i prepisa. Na osnovu aneksa ugovora o radu od 17.03.2011. godine, raspoređen je na poslove specijaliste za kontrolu i knjiženje u Odeljenju knjiženja i kontrole u okviru Sektora računovodstva, Divizije za finansije i operacije, posle prethodno izvršene reorganizacije.

Rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu doneto je 11.11.2011. godine sa obrazloženjem da su kod tužene nastupile ekonomske i organizacione promene, da je između ostalog smanjen i broj izvršilaca na poslovima specijaliste za kontrolu knjigovodstva, na kojima je radio tužilac, i da je primenom određenih kriterijuma utvrđeno da je prestala potreba za njegovim radom, te da tužena nije mogla da mu obezbedi ni jednu od mera zapošljavanja viška zaposlenih. Donošenju otkaznog rešenja prethodio je postupak u kojem je 18.10.2011. godine izvršni odbor tužene doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u banci, Odluku o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova i Odluku o kriterijumima za utvrđivanje viška zaposlenih. Zbog smanjenog obima posla, aktom o novoj organizaciji i sistematizaciji došlo je do smanjenja broja izvršilaca sa 2 na 1 na radnom mestu specijaliste za kontrolu knjigovodstva u Diviziji za finansije i operacije u Sektoru računovodstva. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, objavljen je istoga dana kada je i donet na internoj internet mreži tužene (C..), u rubrici SA Vesti, pri čemu je odredbom njegovog člana 3. predviđeno da stupa na snagu danom donošenja. Na isti način objavljene su i Odluka o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova i Odluka o kriterijumima za utvrđivanje viška zaposlenih od istog datuma. U Odluci o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova navedeno je da je usled ekonomskih i organizacionih promena došlo do ukidanja pojedinih organizacionih jedinica – filijala tužene i do prestanka potrebe za obavljanjem određenih poslova u banci, što je dovelo do smanjenja broja izvršilaca na određenim radnim mestima, pa i na radnom mestu specijaliste za kontrolu knjigovodstva na kojem je radio tužilac. Odlukom je navedeno da je od ukupno 887 zaposlenih na neodređeno vreme prestala potreba za radom 12 zaposlenih.

U Odluci o kriterijumima za utvrđivanje viška zaposlenih određeno je da je osnovni kriterijum za utvrđivanje viška ocena rezultata rada zaposlenog, a dopunski kriterijumi su imovno stanje, broj članova porodice koji ostvaruje zaradu, dužina radnog staža, zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice i broj dece na školovanju. Predviđeni su i posebni elementi za utvrđivanje rezultata rada: kvalitet obavljanja poslova, samostalnost u radu i inovacije, efikasnost rada, odnos prema radu, radnim zadacima i sredstvima rada, kao i dužina neplaćenog odsustva. Određeno je da se rezultati rada vrednuju ocenama od 1 do 5 i njihovim opisnim značenjima. U periodu od 2009-2010 godina vršena je evaluacija u kojoj su zaposleni sami sebe ocenjivali i zadavali ciljeve za narednu godinu, s tim što je takvo ocenjivanje korigovano od strane rukovodilaca. U tom periodu i u periodu koji je prethodio utvrđivanju viška zaposlenih na radnom mestu specijalista za kontrolu knjigovodstva u Diviziji za finansije i operacije u Sektoru računovodstva, radila su dva zaposlena i to tužilac i V.B., koja je poslove obavljala u Filijali u B.. Njihov neposredni rukovodilac V.D. je na osnovu više istih kriterijuma ocenila rad tužioca zbirnom ocenom 2,40 a rad V.B., ocenom 3, te je u godišnjoj evaluaciji od 19.01.2010. godine od strane ovog neposrednog rukovodioca tužilac u ispunjenju postavljenih ciljeva ocenjen kao uspešan, a V.B. kao veoma uspešna, s tim da je u evaluaciji od 26.01.2011. godine tužilac ocenjen kao uspešan (80%), u usavršavanju poslova i napredovanju, dok je drugi izvršilac na tim poslovima sa istim procentom ocenjena kao veoma uspešna. Prema ocenjivanju rezultata rada zaposlenog na osnovu utvrđenih kriterijuma koje su 26.10.2011. godine izvršile V.D., neposredni rukovodilac za knjiženje izvoda i kontrolu, i V.T., rukovodilac Sektora računovodstva, za period od prethodnih 12 meseci, tužilac je ocenjen zbirnom ocenom 2,50 dok je V.B. ocenjena zbirnom ocenom 3,75. S obzirom na rezultat ocenjivanja kao osnovni kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih tužena je donela odluku o otkazu ugovora o radu tužiocu, zbog prestanka potrebe za njegovim radom na poslovima na kojima je došlo do smanjenja broja izvršilaca.

Posle datog otkaza tužiocu deo njegovih poslova preuzela je da obavlja V.B., kao jedini preostali izvršilac na tim poslovima, dok je za deo poslova bila angažovana S.Đ. na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Posle otkaza datog tužiocu tužena je 29.11.2011. godine, objavila oglas za radno mesto RIS analitičara za korporativne klijente u Diviziji rizika i trajne kontrole. Tužilac se prijavio na oglas ali za objavljeno radno mesto nije ispunjavao uslove u pogledu traženog nivoa znanja engleskog jezika.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pobijanom presudom preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i za vraćanje tužioca na rad i prijavljivanje na obavezno socijalno osiguranje počev od dana prestanka radnog odnosa. Prema obrazloženju ovakve odluke drugostepeni sud je ocenio da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu zbog prestanka potrebe za njegovim radom zakonito jer je doneto u sprovedenom postupku u kojem je utvrđeno da su na osnovu opštih akata i odluka tužene kod tužene nastupile ekonomske i organizacione promene usled kojih je smanjen broj izvršilaca na poslovima specijaliste za kontrolu knjigovodstva na kojima je radio tužilac i da je kao rezultat takvih promena i prethodnog ocenjivanja rada i uspešnosti zaposlenih na istim poslovima, kao osnovnog kriterijuma, utvrđeno da je za radom tužioca (kao slabije ocenjenog) prestala potreba.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Odluka o odbijanju tužbenog zahteva sadržana u pobijanoj drugostepenoj presudi obrazložena je jasnim, dovoljnim i neprotivrečnim razlozima, koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u banci od 18.10.2011. godine je zajedno sa pratećom Odlukom o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova i Odlukom o kriterijumima za utvrđivanje viška zaposlenih objavljen elektronskim putem, na C.-u kao internoj elektronskoj oglasnoj tabli tužene, čime je ispunjen uslov da je ovaj opšti akt javno objavljen i učinjen dostupnim svim zaposlenima kod tužene. Nesaglasnost odredbe člana 3. Pravilnika sa Ustavom Republike Srbije u pogledu vremena kada taj opšti akt stupa na pravnu snagu ne utiče na ustavnost i zakonitost, te pravno dejstvo samog opšteg akta kao celine. Odredbom člana 196. st.1. i 4. Ustava propisano je da se zakon i svi drugi opšti akti objavljuju pre stupanja na snagu, kao i da stupaju na snagu najranije osmog dana od objavljivanja uz izuzetak ranijeg stupanja na snagu samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja. Ustav RS a ni Zakon o radu ne propisuju način objavljivanja opštih akata poslodavaca. Konkretan opšti akt koji predstavlja Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tužene banke objavljen je na elektronskoj oglasnoj tabli tužene – C. portalu istoga dana kada je donet 18.10.2011. godine. Prema C. uputstvu tužene od 14.10.2009. godine, kojeg je dužan da se pridržava svaki zaposleni, postoji obaveza zaposlenog da svakodnevno na početku i na kraju radnog vremena proverava sadržinu i informacije koje se nalaze na internet portalu, preko kompjutera kojim je zadužen na svojim poslovima i radnom mestu. Osporeno otkazno rešenje tužena je donela po isteku roka od 8 dana od dana objavljivanja svog opšteg akta o promenjenoj organizaciji i sistematizaciji i ostalih odluka, na kojima je to rešenje zasnovano, pa ne postoji smetnja iz člana 196. Ustava o stupanju na snagu i pravnom dejstvu takvog opšteg akta, suprotno tužiočevim navodima. Takve navode tužioca cenio je pravilno drugostepeni sud u pobijanoj presudi, pa oni nisu od značaja kao revizijski navodi i razlozi u vezi sa zakonitošću osporenog otkaznog rešenja i pravilnošću pobijane presude.

Rešenje o otkazu ugovora o radu, datom tužiocu na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, doneto je posle sprovedenog postupka u kojem je u skladu sa propisanim osnovnim kriterijumom za utvrđivanje viška zaposlenih - ocenjivanjem između dva zaposlena na istom radnom mestu, utvrđeno da je za radom tužioca (kao slabije ocenjenog) prestala potreba usled smanjenja broja izvršilaca na tim poslovima. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, koje se ne može pobijati revizijom, ocenjivanje rada i uspešnosti tužioca i druge zaposlene na istim poslovima izvršeno je u skladu sa utvrđenim kriterijumima i merilima. Sama pravilnost izvršenog ocenjivanja ne može biti predmet ocene suda u revizijskom postupku jer se radi o činjeničnom pitanju, pri čemu nije dovedena u sumnju njegova zakonitost u pogledu usklađenosti i primene propisanih kriterijuma.

Ne mogu se prihvatiti navodi revidenta da opšti akti tužene objavljeni na C. kao elektronskoj oglasnoj tabli tužene nikada nisu stupili na pravnu snagu, što bi imalo značenje da kod tužene uopšte nisu nastupile bilo kakve tehnološke, ekonomske ili organizacione promene koje bi imale za posledicu promenu u pogledu načina i organizacije poslovanja, te obima i vrste poslova i broja zaposlenih izvršilaca. Takve svoje tvrdnje u postupku, koje ponavlja u reviziji, tužilac nije potkrepio odgovarajućim dokazima na osnovu kojih bi se utvrdilo drukčije činjenično stanje značajno za presuđenje, u skladu sa pravilom o teretu dokazivanja (član 220. i 223. ZPP). Pozivanje na sudske odluke koje se odnose na opšte akte drugih poslodavaca i način njihovog stupanja na pravnu snagu, a s tim u vezi i ocenu njihove ustavnosti i zakonitosti odluka o otkazu ugovora o radu zaposlenima kod drugih poslodavaca, ne utiče na drukčije rešenje ovog spora.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, niti razlozi na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, primenom člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.