Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zakonitosti otkaza zbog ukidanja radnog mesta
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbio je reviziju tužioca, potvrđujući da je otkaz ugovora o radu zakonit. Utvrđeno je da je radno mesto tužioca ukinuto zbog organizacionih promena, što predstavlja opravdan razlog za prestanak radnog odnosa, nezavisno od ranijeg programa rešavanja viška zaposlenih.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 886/2020
28.05.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Jovanović advokat iz ..., protiv tuženog AMSS DOO iz Beograda, čiji je punomoćnik Vladislav Kostić advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 222/2019 od 20.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 28.05.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 222/2019 od 20.11.2019. godine - dela kojim je odbijen tužbeni zahtev.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 222/2019 od 20.11.2019. godine, usvojena je žalba tuženog, ukinuta presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P1 100/18 od 08.11.2018. godine i presuđeno tako što je: odbijen tužbeni zahtev tužioca AA iz ... da se kao nezakonito poništi rešenje tuženog AMSS DOO Beograd broj ... od 25.07.2016. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos, i da se naloži tuženom da vrati tužioca na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi; usvojen tužbeni zahtev i prema tuženom utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme zaključno sa danom 26.07.2016. godine, i naloženo tuženom da mu ovo pravo prizna; obavezan tuženi da na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade za period od 22.07.2016. godine do 26.07.2016. godine isplati tužiocu iznos od 3.635,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.08.2016. godine do isplate, kao i da na ovaj iznos plati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invaldsko osiguranje po stopi i osnovicama koje važe na dan uplate; obavezan tuženi da na ime naknade štete zbog neisplaćenih trškova radi dolaska i povratka sa posla u gradskom saobraćaju za period od januara do jula 2015. godine isplati tužiocu novčane iznose navedene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate; obavezan tuženi da na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2015. godinu isplati tužiocu iznos od 29.974,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2016. godine do isplate; obavezan tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 193.224,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - dela kojim je odbijen tužbeni zahtev, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav. 2. 3. i člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 22.01.2015. godine zaključio sa tuženim ugovor o radu na neodređeno vreme za poslove saradnika za ... i ... u poslovnoj jedinici ... - granični prelaz „...“. Odlukom tuženog od 09.02.2015. godine izmenjen je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, kojom su u poslovnoj jedinici ... ukinuta radna mesta direktora, saradnika za finansije i administraciju, kontrolora na liniji tehničkog pregleda i mehaničara - vozača za vozila SPI. Tuženi je 05.03.2015. godine doneo Program rešavanja viška zaposlenih, sa spiskom zaposlenih koji su utvrđeni kao višak, kojim tužilac nije bio obuhvaćen. Novom odlukom tuženog od 16.06.2015. godine ponovo je izmenjen Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, i tom odlukom izbrisana su sva radna mesta u poslovnoj jedinici ... . Stranke su 29.06.2015. godine zaključile aneks ugovora o radu na osnovu kojeg je tužilac upućen na rad kod drugog poslodavca - menjačnicu „...“ iz ..., na određeno vreme u trajanju od godinu dana. Po isteku tog vremena tužilac je, rešenjem od 14.07.2016. godine, vraćen na rad kod tuženog, da bi tuženi 25.07.2016. godine doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca zbog prestanka potrebe za njegovim radom, usled ekonomskih i organizacionih proimena i gašenja njegovog radnog mesta. Tužiocu je isplaćena otpremnina.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja u ovom sporu pravilno je primenjeno materijalno pravo.
Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. U konkretnom slučaju, odlukom tuženog je zbog ekonomskih i organizacionih promena ukinuto radno mesto tužioca u poslovnoj jedinici ... . Usled toga prestala je potreba za radom tužioca, pa je zato sporno rešenje o prestanku radnog odnosa doneto u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, a tužbeni zahtev za njegov poništaj neosnovan.
Nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava - člana 155. Zakona o radu, obrazloženi tvrdnjom revidenta da program rešavanja viška zaposlenih ne sadrži ime i prezime tužioca. Tuženi je program doneo radi rešavanja viška zaposlenih koji su to postali nakon odluke od 09.02.2015. godine o izmeni opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji poslova, odnosno ukidanja određenih poslova u poslovnoj jedinici ... . Pošto tom odlukom nije smanjen broj izvršilaca na poslovima koje je tužilac obavljao po ugovoru o radu, niti su ti poslovi ukinuti, to se doneti program rešavanja viška zaposlenih nije odnosio na tužioca i zato on nije naveden u spisku zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. Tužiocu je radni odnos prestao zato što je njegovo radno mesto ukinuto, odlukom tuženog od 16.06.2015. godine, a odluka o prestanku radnog odnosa doneta je 25.07.2016. godine - po povratku tužioca sa rada kod drugog poslodavca, s`obzirom da mu je za to vreme radni odnos kod tuženog mirovao u smislu člana 79. stav 1. tačka 3. Zakona o radu i zato u tom vremenskom periodu nije ni moglo biti doneto rešenje o prestanku radnog odnosa.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev2 205/2021: Odbijena revizija u sporu zbog otkaza ugovora o radu kao tehnološkom višku
- Rev2 1515/2019: Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zakonitosti otkaza zbog tehnološkog viška
- Rev2 1049/2019: Zakonitost otkaza ugovora o radu zbog ukidanja radnog mesta
- Rev2 577/2019: Potvrda zakonitosti otkaza ugovora o radu zbog povrede radne obaveze
- Rev2 1126/2017: Odbijanje revizije u sporu o zakonitosti otkaza zbog tehnološkog viška
- Rev2 1193/2020: Presuda Vrhovnog kasacionog suda o otkazu ugovora o radu zbog tehnološkog viška
- Rev2 3054/2021: Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zakonitosti otkaza zbog tehnološkog viška