Nemogućnost preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u ustanovama obrazovanja

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Vujošević, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „BB“ ..., radi utvrđenja i poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 973/18 od 06.12.2018. godine, u sednici održanoj 14.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 973/18 od 06.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 211/16 od 18.01.2018. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je tužilja kod tužene zasnovala radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom. Stavom drugim izreke poništena su kao nezakonita rešenja tužene br. .../... od 31.08.2016. godine i br. .../... od 30.09.2016. godine kojima su tužilji otkazani ugovori o radu, pa je obavezana tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka od 177.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 973/18 od 06.12.2018. godine, staom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, pa je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tužene sa punim radnim vremenom. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke i predmet u ukinutim delovima vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilja je kod tuženog zasnovala radni odnos na određeno vreme na osnovu ugovora o radu broj .../... od 12.09.2012. godine, radi zamene odsutnog radnika BB, koja se nalazila na bolovanju u trajanju od 60 dana, na radnom mestu radnika na održavanju čistoće, a nakon toga je sa tuženim zaključila više sukcesivnih ugovora o radu (08.11.2012. godine, 05.02.2013. godine, 11.03.2013. godine, 01.09.2014. godine, 01.09.2015. godine, 14.03.2016. godine i od 25.06.2016. godine), svi na određeno vreme na istim poslovima. Tužena je nakon zaključenja ugovora o radu broj .../... od 07.06.2016. godine donela prvo osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 31.08.2016. godine, posle čega je tužilja na osnovu ugovora o radu od 06.09.2016. godine zasnovala radni odnos na određeno vreme i po rešenju broj .../... od 06.09.2016. godine raspoređena na radno mesto radnika na održavanju čistoće radi zamene odsutne GG, do njenog povratka sa bolovanja 30.09.2016. godine. Nakon toga tužena je donela drugo osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 30.09.2016. godine, kojim je odlučeno da tužilji prestaje radni odnos istekom vremena po poslednjem zaključenom ugovoru o radu od 06.09.2016. godine sa 30.09.2016. godine. Tužilja je u toku postupka osporavala da je potpisala i ugovor o radu od 06.09.2016. godine. Iz izveštaja Javnog tužioca u Gornjem Milanovcu Ktr 404/17 od 03.07.2017. godine utvrđeno je da je OJT donelo odluku o nepokretanju krivičnog postupka, s obzirom da nema elemenata krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, u vezi potpisa zaposlene AA na ugovoru o radu broj .../... od 06.09.2016. godine. Utvrđeno je i da je tužilji greškom u rešenju o otkazu ugovora o radu od 31.08.2016. godine otkazan ugovor o radu od 07.06.2016. godine, umesto ugovor o radu od 20.06.2016. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, zaključivši da je tužbeni zahtev tužilje osnovan i da se radni odnos tužilje zasnovan na određeno vreme preobrazio u radni odnos na neodređeno vreme, u smislu odredbe člana 37. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ broj 24/05 ... 32/13). Međutim, drugostepeni sud je zaključio da se ne može primeniti odredba člana 37. Zakona o radu, kao opšteg propisa iz oblasti rada, već da se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (kao specijalnog zakona), zbog čega je u smislu odredbe člana 132. stav 9. istog zakona, prvostepena presuda preinačena i odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je kod tužene zasnovala radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Naime, odredbom člana 132. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 72/09... 62/16) propisano je da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice i to: radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana, do preuzimanja zaposlenog odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, do izbora kandidata kada se na konkurs ne prijavi ni jedan kandidat ili ni jedan od kandidata ne ispunjava uslove do završetka školske godine ili radi izvođenja verske nastave, dok je stavom 9. istog člana propisano da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova i da se na osnivanje i rad ustanove primenjuju propisi o javnim službama (član 7. st.1.i 2); da u ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, kojima mogu da pomažu i druga lica u skladu sa ovim zakonom, te da su i drugi zaposleni u ustanovi dužni da svojim radom i ukupnim ponašanjem poštuju opšte principe obrazovanja i vaspitanja i doprinose ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja, opšteg i posebnih standarda postignuća i razvijanu pozitivnu atmosferu u ustanovi (član 8. st.1, 5. i 6).

Saglasno navedenom, zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, reguliše poseban zakon – Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji se u pogledu uslova i načina zasnivanja radnog odnosa odnosi na sve kategorije zaposlenih lica, dakle ne samo na lica koja neposredno obavljaju vaspitno- obrazovni rad (nastavnik, vaspitač, stručni saradnik i drugo lice), već i na zaposlene koja obavljaju druge (pomoćne) poslove. U konkretnom slučaju tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme na osnovu ugovora o radu od 12.09.2012. godine, radi zamene odsutnog radnika VV koja se nalazila na bolovanju u trajanju od 60 dana, na radnom mestu radnika na održavanju čistoće, a nakon toga je sa tuženim zaključila više sukcesivnih ugovora o radu. Tužena je donela prvo osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 31.08.2016. godine, posle čega je tužilja na osnovu ugovora o radu od 06.09.2016. godine zasnovala radni odnos na određeno vreme i po rešenju broj 254/16 od 06.09.2016. godine i raspoređena na radno mesto radnika na održavanju čistoće radi zamene odsutne GG, do njenog povratka sa bolovanja 30.09.2016. godine, nakon čega je tužena donela drugo osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 30.09.2016. godine, kojim je odlučeno da tužilji prestaje radni odnos istekom vremena po poslednjem zaključenom ugovoru o radu od 06.09.2016. godine sa 30.09.2016. godine. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilna je odluka drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe člana 37. Zakona o radu, već se osnovanost zahteva tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je zasnovala radni odnos kod tužene na neodređeno vreme ima ceniti primenom člana 132. stav 9. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (kao lex specialis), kojim je isključena mogućnost prerastanja radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme. Stoga je bez uticaja na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari pozivanje tužilje u reviziji na pravni stav Vrhovnog kasacionog suda u pogledu preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme na osnovu odredbe člana 37. stav 4. Zakona o radu.

Neosnovan je navod revizije da se na tužilju ne mogu primenjivati odredbe Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja budući da je tužilja zasnovala radni odnos na radnom mestu radnika na održavanju čistoće, te da samim tim nije uključena u obrazovno-vaspitni proces. Naime, odredbom člana 1. stav 1. Zakona o radu propisano je da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama. To znači da se odredbe Zakona o radu primenjuju na zaposlene čiji radni odnos nije regulisan posebnim zakonom, ili u delu koji nije regulisan posebnim zakonom. Imajući u vidu da je za zaposlene u sistemu obrazovanja donet poseban zakon, koji između ostalog reguliše i zasnivanje i prestanak radnog odnosa na određeno vreme, ali i (ne)mogućnost prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, to se u ovoj pravnoj stvari i na osnovanost zahteva tužilje u ovom delu, primenjuju odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. S obzirom da je posebnim zakonom (posebna pravila isključuju opšta) propisano da radni odnos koji je zasnovan na određeno vreme ne može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme, stoga je pravilno drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da joj je radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić